Смањили со у зачину да би се изборили с хипертензијом
Када су у хлебу, али и популарном додатку јелима, Хрвати снизили за 30 одсто концентрацију соли, већ за десет година имали су мањи број срчаних обољења. И Србији потребна системска решења у превенцији, поручују доктори
Када су здравствене власти у Хрватској успеле да с пекарском индустријом уговоре смањење количине соли у хлебу, али и да с „Подравком” договоре смањење концентрација соли у популарном биљном, сувом зачину за јела, „вегети”, за 30 одсто, био је то почетак успешне кампање превенције срчаних обољења. Од земље која се по броју оболелих и умрлих налазила на дну европске листе, после 10 година постали су најбољи регион у Европи када се посматра учесталост (преваленција) кардиоваскуларних болести појединачно.
Овај пример на 10. међународном конгресу о хипертензији одржаном недавно у Београду, изнела је др Драгана Атанасијевић, специјалисткиња јавног здравља у Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”.
Њена главна порука је била да у борби против кардиоваскуларних болести, које остају наш највећи здравствено-јавни проблем и први узрок смртности, Србија мора што пре да пронађе системско решење на дуге стазе. Докторка Атанасијевић сматра да нису довољни прегледи, који се у последњих годину дана у оквиру кампање „Караван здравља” организују широм Србије, од места до места. Како је казала, они могу да се искористе за подизање свести о значају превенције, али они дају једнократни и врло кратак ефекат.
Болести срца су наша зла коб
Зашто је у овој области стање алармантно, поткрепила је следећим подацима:
„Кардиоваскуларне болести су глобално, дакле у свету, узрок сваке треће смрти, а у Србији сваке друге. Чак 47 одсто наших мушкараца умире од болести срца, а код жена је тај проценат 51 одсто (на другом месту као узрок су малигне болести тек са 21 одсто)”, навела је др Атанасијевић.
По подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” од 10 најчешћих узрока смрти код нас, седам припада кардиоваскуларним болестима. Хипертензија је на другом месту, чврсто већ неколико година.
„Од 2010. до 2023. стопе смртности расту једино је од 2018. смањена стопа раста у односу на кардиомиопатију, јер се улаже у опрему и спасавање живота у терцијарној медицини. Живот нас је претекао, пораст хипертензије у последњих пет година је необјашњив”, сматра докторка.
Она је подсетила на истраживање које посматра 204 земље и стање у 18 кардиоваскуларних болести. Оно траје од 1990. године, а последњи резултати публиковани су 2023. Приказала је бројне табеле на којима су плавим оквирима приказане земље с најбољим резултатима, а црвени оквири упућују на оне с најлошијим за 12 најчешћих болести.
На почетку је регион Централне и Источне Европе проглашен за најугроженији на планети. У последњим подацима међу најбоље, уз поменуту Хрватску, пробила се и Словеније. Како? Опет, системским решењем: они су још 1999. направили пилот скрининг програм проверу ЛДЛ („лошег”) холестерола, од 2.000. године је он постао обавезан.
Најбољи резултат Србија има по вредностима за реуматске болести срца, што би могла, по речима др Атанасијевић да буде, условно речено, позитивна последица неконтролисане употребе антибиотика: кад пијемо ове лекове и када имамо температуру једва 37,2, успут се лечи и понешто друго. Добар резултат имамо и у случају лечења атријалне фибрилације.
Нажалост, од 12 посматраних обољења, најгори смо били у четири категорији.
Др Атанасијевић је објаснила да су, када су објављени први подаци, реаговали стручњаци и за Источну Европу и тада је направљен међународни план превенције.
„Свака од ових земаља је нешто урадила и у нечему је добра, свако је дала свој предлог. Србија се нажалост овоме није придружила. Потребно нам је системско решење на дуге стазе”, рекла је др Атанасијевић.
Више од половине становника Србије старијих од 50 година има повишени крвни притисак, подаци су из истраживања здравља становништва из 2019. (у току је ново истраживање, чији се резултати с нестрпљењем очекују). Почев од 2009. године до данас нема значајног смањења учесталости болести срца и крвних судова, напротив у порасту су хипертензија и шлог, односно цереброваскуларне болести.
Што смо старији, већи је ризик од шлога
Ове податке је на конгресу сумирала др Драгана Јовић, такође из Института „Батут”. Она је навела да је учесталост можданих удара 1,4 одсто, али када се то пренесе у реалне бројеве то је скоро 72.000 оболелих, просечне старости око 70 година.
„Са сваким повећањем година живота, скоро два пута расте ризик од шлога. Мушкарци имају више изгледа да имају и мождани удар и хипертензију у односу на жене. Ризик од истовременог присуства ова два обољења експоненцијално расте са старошћу, људи од 55 до 64 скоро девет пута имају већу шансу да имају обе болести”, навела је др Јовић.
