Ролат воле сви

Ролат није само јело, он је кулинарска уметност „паковања” и комбинација укуса у једном залогају. Прави се са џемом, кремом или воћем, са сланим надевом, али битно је и шаренило боја. У тренду су зелени, црвени, жути, посни и мрсни.

Суштина сваког ролата је иста – танка кора, која брижно чува богат фил, чекајући да буде исечена и открије своју савршену спиралу.

Иако је бисквитна слатка ролада дошла са Запада, на Балкану је она добила потпуно нову, слану ноту. Тај концепт умотавања фила у базу, било да је то лист купуса или бисквит од јаја, дубоко је укорењен у нашој кухињи. Уосталом и име специјалитета потиче од турског „завијутка” и речи сарма, која управо значи – „ролат” или „умотано”.

Ролат је понекад више од хране, то је визуелни приказ празника, типа, зелени са спанаћем или блитвом, симболизује буђење и природу, црвени с ајваром слави „балкански кавијар”, док жути (класични) представља основу и чистоту, а сви заједно преузели су улогу краља предјела.

Да ролат има савршену спиралу, а пре свега да не дође до пуцања, кључно је поступке припреме радити у право време, а влажна крпа је закон. Чим се кора извади из рерне, одмах се мора пребацити на чисту, благо навлажену памучну крпу, што спречава да се површина бисквита исуши и постане крта. Одвија се тек кад се сасвим охлади. А затим и филује.

За посне варијанте без јаја, кора се најчешће прави од брашна, киселе воде у комбинацији с прашком за пециво и поврх свега, поврћа за боју. Друга варијанта је још једноставнија, зове се „ролат од обланде” и прави је спас у задњи час, јер не захтева печење. Лист обланде омекша се између две влажне крпе, а затим филује смесом од ајвара, посног маргарина и додацима. Исто је и кад се прави сладак фил.

За лепу спиралу

За још лепшу спиралу лагано треба засећи линију на око 2 центиметра од ивице од које почиње мотање ролата. То ће помоћи почетку теста да се лакше преломи. Трик да посна кора остане на окупу, јер без јаја може бити „гумаста”, јесте додавање једне, две кашике густина (скроба) који ће повезати смесу и олакшати савијање. Код бисквитних кора без јаја, смеса се не сме предуго мутити након додавања брашна.

Од пања до посластице

Историја ролата, посебно оног слатког, крије и једну забавну забуну – нико заправо не зна зашто се зове „швајцарски”, а најпознатија анегдота везана је за његову француску верзију. Пре него што је постао колач познат данас под именом „божићни пањ” био је заправо дрвени пањ. Породице би на Бадње вече у огњиште стављале огроман комад дрвета да полако гори до Нове године, верујући да то доноси срећу. Када су огњишта постала мања и модернија, није се имало где палити дрва, па је уместо правог, настао ролат од чоколаде који изгледа као кора дрвета. Тако је симбол ватре постао најпознатија празнична посластица.

ТРАДИЦИОНАЛНИ ШВАЈЦАРСКИ

Потребно је:

5 до 6 јаја

5 до 6 кашика шећера

5 до 6 кашика брашна

мало прашка за пециво

Јаја мутити са шећером док смеса не постане светла, густа и троструко се не увећа. Брашно помешано с мало прашка за пециво просејати директно у смесу и лагано умешати шпатулом, пазећи да се не избаци ваздух. Потом је равномерно распоредити у плех обложен папиром за печење и пећи кратко на високој температури (180 до 200 степени) око 10 минута, док површина не постане златна и еластична на додир.

Чим се извади из рерне, бисквит окренути на чисту, благо влажну кухињску крпу посуту шећером. Пажљиво одлепити папир, увити бисквит заједно са крпом док је још врео и оставити га у том положају да се потпуно охлади како би „запамтио” облик.

Охлађен бисквит пажљиво одвити, премазати џемом, кремом или шлагом, остављајући око 1 до 2 центиметара слободно од ивица како фил не би исцурио током поновног увијања. Након тога ролат мотати у провидну фолију или папир и оставити у фрижидеру бар сат, два до сечења.