ИСТИНА О ПИРАМИДАМА: Нису одувек овако изгледале
Да је којим случајем могуће ући у времеплов и вратити се у 26. век пре нове ере, Кеопсову пирамиду уопште не бисте препознали. Она није била ни жута, ни степенаста, ни груба. Била је нешто сасвим друго
Мало је оних који се не фасцинирају чудима из историје људске цивилизације. Међу њима- пирамиде заузимају посебно место.
Данас, када помислите на Велику пирамиду у Гизи, пред очима вам је вероватно иста слика коју има већина планете: величанствена, степенаста планина од жуто-смеђег кречњака која се уздиже из врелог пустињског песка. Овај призор делује вечно, као да је ту од почетка времена. Али, ако је веровати последњим истраживањима постоји једна фасцинантна истина коју археолози добро знају, а која често измиче просечном путнику: пирамиде које данас видимо заправо су само „оголели костури” онога што су некада биле. Да је којим случајем могуће ући у времеплов и вратити се у 26. век пре нове ере, Кеопсову пирамиду уопште не бисте препознали. Она није била ни жута, ни степенаста, ни груба. Била је нешто сасвим друго.
Снежнобела огледала у пустињи
Када су биле тек завршене, пирамиде су буквално сијале. Стари Египћани су своја ремек-дела облагали дебелим слојем такозваног фасадног кречњака. Ови блокови су били уклопљени толико прецизно да се између њих није могао провући ни најтањи нож. Резултат? Величанствена, потпуно глатка, снежнобела површина. Када би пустињско сунце упекло, Величанствена пирамида је деловала као гигантско огледало које је рефлектовало светлост километрима укруг. Научници верују да је ова белина била толико интензивна да је испуњавала своју примарну духовну сврху: повезивање фараона са богом сунца, Ра.
Златни врхови који додирују небо
Ако вам бела боја није довољно спектакуларна, погледајте нагоре. На самом врху сваке пирамиде налазио се пирамидион – завршни, угаони камен у облику мале пирамиде. Ови врхови често нису били од обичног камена. Археолошки налази сугеришу да су пирамидиони били прекривени електрумом или чистим златом. Можете ли да замислите тај призор? Снежнобела планинска фигура која се завршава врхом који бљешти попут правог сунца на небу.
Како је „нестала” стара површина?
Ако су биле тако савршене, шта се десило? Одговор је комбинација природних сила и – људског прагматизма. Вековима су ветрови и пешчане олује полако нагризали полирани кречњак, али прекретница се догодила 1303. године, када је Коначни ударац задао масивни земљотрес који је погодио регион. Потрес је одвалио и олабавио велики део спољашњег белог оклопа. Уместо да их поправе, тадашњи владари Каира су пирамиде видели као – бесплатан материјал. Бели, већ исклесани каменац масовно је скидан са пирамида и одвожен у Каиро. Од њега су изграђене бројне чувене џамије, тврђаве и палате које и данас красе главни град Египта. Пирамиде су буквално рециклиране за изградњу модерног света.
Преостали трагови древне славе
Да ово нису само пусте теорије, можете се уверити и сами ако пажљивије погледате комплекс у Гизи. На самом њеном врху и даље се јасно види „капа” од преосталог фасадног камена. То је једини преостали део који нам показује како је изгледала цела површина. Око саме базе Велике пирамиде и данас лежи неколико масивних, глатких блокова од белог камена који су некада чинили савршену фасаду, а које градитељи Каира нису успели да однесу. Зато, следећи пут када будете гледали фотографије ових древних чуда, укључите машту. Одузмите им ову браон, рустичну боју, обојите их у ослепљујуће бело и ставите им златне круне на врх. Тек тада ћете заиста видети пирамиде онако како су их видели они који су због њих мењали ток историје.
