Бебе знају коме могу да верују

Иако не могу да говоре, бебе већ у првим месецима живота тачно знају коме не треба да верују и показују изненађујућу осетљивост на друштвено понашање људи око себе. Експерименти у развојној психологији сугеришу да бебе могу да разликују антисоцијално понашање појединаца, да знају ко помаже другима, а ко омета или се понаша себично.

Ове ране преференције не значе да бебе разумеју нечији карактер нити процењују морал некога као одрасли, већ да њихов мозак брзо учи обрасце који су кроз еволуцију могли да буду корисни за преживљавање, пише портал Психологија.

Таква способност представља основу каснијег развоја социјалне интелигенције и поверења.

Истраживања показују да бебе поседују изражену интуитивну способност да процене друштвени карактер људи око себе много пре него што могу да говоре. Овај унутрашњи компас им помаже да се снађу у својој околини идентификујући кооперативно наспрам некооперативног понашања.

Иако им недостају вештине вербалне комуникације, бебе су веома пажљиве у друштвеним интеракцијама и изразима лица. То им омогућава да формирају сложене судове о поузданости и намерама особе на основу визуелних знакова.

Студије показују да су ове ране друштвене процене фундаментални део људског развоја, који помаже бебама да разликују пријатеље од потенцијалних претњи.

Изгледа да је способност откривања „непоузданих” појединаца еволутивна особина за преживљавање. Софистицирана природа мозга бебе омогућава обраду суптилних друштвених података које одрасли често не примећују. Ова рана емоционална интелигенција служи као основа за изградњу односа током целог њиховог живота.