Колико цветова зове је потребно за сок
Сок од зове је један од оних домаћих напитака који већ на први мирис врати човека у детињство, у авлије, баште и кухиње у којима се сваке године са нестрпљењем чекало да зова процвета. То није само обичан сок, него мали сезонски ритуал који се прави у тачно одређено време, док су цветови свежи, мирисни и пуни оног препознатљивог пролећног мириса који не може да се купи у продавници.
Ипак, колико год рецепт деловао једноставно, управо код сока од зове најчешће настају грешке. Неко стави премало цветова па сок буде блед и без мириса, неко претера,па добије тежак напитак и помало травнат укус, а неко све уради наизглед исправно, али му се сок након кратког времена поквари. Тада се обично кривешећер, лимун, вода или флаше, али прави проблем често почиње већ на самом почетку, код мере, пише edukujsee.com.
Највећа тајна доброг сока од зове није у компликованом поступку, него у равнотежи. Цвет мора дати арому, шећер мора сачувати сируп, лимун мора донети свежину, а посуде морају да буду довољно чисте да се сок не поквари пре времена. Када се само један од тих корака уради погрешно, сок може да изгуби мирис, промени боју или почне да „ври” много раније него што очекујете.
Зашто се квари
Сок од зове може да се прави као блажи напитак који се брже троши или као сируп који се разблажује водом и може дуже да стоји. Ако желите сируп који се не квари брзо, не сме се превише смањивати шећер. Шећер у овом рецепту није само због слаткоће, него помаже да сируп буде стабилнији.
Исто важи и за лимунтус или лимунску киселину. Она даје свежину, али помаже и да се укус боље очува. Наравно, ни шећер ни лимунтус неће спасити сок ако су флаше прљаве, ако је сок лоше процеђен или ако стоји на топлом месту.
Најчешћи разлог кварења је премало шећера, лоше опране боце, прљави цветови или држање сока на топлом месту. Такође, ако се цветови оставе предуго да стоје у води, сок може да добије тежи укус и постати осетљивији на промене.
Зато је 24 сата сасвим довољно за арому. Нема потребе да цветови стоје неколико дана, јер се тада не добија нужно бољи сок, него се повећава могућност да смеса почне да мења мирис и укус.
Рецепт
Најбољи цветови зове беру се по сувом и сунчаном времену, када су потпуно отворени и када имају најјачи мирис. Ако се беру одмах после кише, део мирисног полена може да буде испран, па сок постане слабији, чак и ако ставите добру количину цветова.
Друга велика грешка је брање зове поред пута, паркинга или места где има пуно прашине. Цветови зове су нежни и лако скупљају нечистоће из околине, зато их је најбоље брати на чистом месту, даље од саобраћаја.
Ако ипак нисте сигурни колико су цветови чисти, можете их врло кратко спустити у хладну воду и одмах извадити, без дугог потапања и трљања. Циљ је уклонити нечистоће, али сачувати мирис. Цвет зове није као воће које се снажно пере, јер се управо у ситним цветићима чува највећи део укуса.
Добар сок почиње добрим цветом, а не само добрим рецептом:
На 1 литар воде иде 10 до 12 великих цветова зове, 1 килограм шећера, 1 лимун и 20 грама лимунтуса. То је основа за домаћи сируп који има довољно мириса, добру слаткоћу и бољу стабилност ако се правилно припреми и чува.
Ова мера даје сируп који се касније разблажује хладном водом, минералном водом или се користи као додатак лимунади и благим чајевима.
У већу шерпу сипајте воду и додајте шећер. Загревајте само док се шећер потпуно не отопи, затим склоните са шпорета и оставите да се течност прохлади. Нема потребе да сируп дуго врије, јер циљ није укувавање, него отапање шећера и припрема основе у коју ће цветови пустити мирис.
Када се заслађена вода прохлади, додајте припремљене цветове зове, лимун исечен на колутове и лимунтус. Све лагано промешајте, поклопите и оставите да стоји 24 сата на хладном и тамном месту. Током тог времена зова ће пустити арому, лимун ће дати свежину, а сируп ће добити онај препознатљиви домаћи мирис.
Након што смеса одстоји 24 сата, сок треба пажљиво процедити. Најбоље је користити густу газу, чисту памучну крпу или врло ситну цедиљку. Овај корак не треба радити на брзину, јер ситни делови цветова, лимуна и нечистоћа могу касније утицати на трајност сока.
Процеђени сируп треба сипати у потпуно чисте и стерилизоване стаклене боце. Боце и чепови морају да буду опрани, загрејани или стерилизовани, јер и најмања нечистоћа може да покрене кварење. Ако сок сипате у флашу која није довољно чиста, ни најбоља мера цветова неће помоћи.
Када напуните боце, добро их затворите и оставите на хладном и тамном месту. Ако сте у могућности, најбоље је чувати сок у фрижидеру, посебно након отварања. Отворену флашу треба потрошити у краћем року, јер домаћи сируп нема индустријске додатке који продужавају трајање.
