Како се види шта дете једе: Правилном исхраном градимо архитектуру будућих мисли и емоција
Промена исхране код детета може деловати као тежак задатак у свету агресивног маркетинга нездраве хране. Ипак, стручњаци поручују да свака мала промена – попут замене белог хлеба интегралним или увођења једне порције рибе недељно – прави разлику
Дуго се сматрало да храна коју деца конзумирају утиче искључиво на њихов физички раст и ниво енергије. Међутим, модерна наука доноси револуционарни преокрет: тањир није само гориво за мишиће, већ контролна табла за мозак. Нутриционистичка психијатрија, грана медицине која убрзано расте, потврђује да оно што дете поједе директно обликује његову способност концентрације, емоционалну стабилност и дугорочни когнитивни развој.
Мозак као „најскупљи” орган
Људски мозак троши око 20 одсто укупних калорија које унесемо, упркос томе што чини само два одсто телесне тежине. Код деце у развоју, тај проценат је још значајнији. Др Ума Наидоо, нутрициониста са Харварда објашњава ову везу:
„Постоји директна комуникација између црева и мозга путем вагусног нерва. Ако хранимо дечја црева процесуираним шећерима и лошим мастима, шаљемо упалне сигнале директно у мозак. То се манифестује као 'мождана магла', раздражљивост и немогућност детета да седи мирно током школског часа".
Шећерни ролеркостер и „лажни” АДХД
Један од највећих непријатеља фокуса је нагли скок и пад глукозе у крви. Прерађени угљени хидрати и скривени шећери у дечјим житарицама или соковима узрокују хиперактивност, након чега следи нагли пад енергије, тренутак када дете постаје плачљиво, агресивно или одсутно. Др Дру Рамси, професор психијатрије на Универзитету Колумбија, наглашава важност специфичних нутријената:
„Цинк, гвожђе и омега-3 масне киселине су 'кључеви' за неуротрансмитере попут допамина и серотонина. Често видимо децу са симптомима који подсећају на АДХД, а заправо се ради о дефициту кључних хранљивих материја или реакцији на вештачке боје и конзервансе који делују као ексцитотоксини у младом мозгу".
Три стуба „паметне” исхране за децу
Стручњаци се слажу да развојна дијета не мора бити компликована, али мора бити доследна. Чак 60 одсто мозга чине масти. ДХА је кључна за изградњу мембрана неурона, па зато треба да бирате за децу масну рибу, орахе, чиа семенке. Протеине бирајте за доручак да бисте им обезбедили стабилан ниво аминокиселина које стабилизују расположење током целог дана.
Емоционална интелигенција долази из стомака
Занимљиво је да исхрана не утиче само на оцене у школи, већ и на то како се деца носе са стресом. Студија која је недавно објављена показала је да деца која конзумирају „западњачку дијету” имају знатно већи ризик од развоја анксиозности и депресивних стања у адолесценцији. Фелис Јака, председница Међународног друштва за истраживање нутриционистичке психијатрије (ИСНПР), наводи:
„Квалитет исхране детета у раном узрасту предвиђа његово ментално здравље касније у животу. Исхрана богата поврћем, воћем и целовитим житарицама делује као заштитни штит за дечју психу".
Стручњаци тако истичу да ми не хранимо само тело детета, већ правилном исхраном градимо архитектуру његових будућих мисли и емоција.
