СРПСКИ ДЕЛИКАТЕС

Срем има одговор на Дубаи хит

Одговор на светску сензацију сa Блиског истока је сремачки „чоко чварак”, слатка табла Светлане Николин из села Војка код Старе Пазове

(Фотографије О. Јанковић)

Док свет бруји о луксузној Дубаи чоколади, у срцу Срема прави се српски деликатес „чоко чварак”. За овај слатки изум и „радикално” померање граница укуса, заслужна је Светлана Николин из села Војка код Старе Пазове, мајсторица за колаче и торте. Како у њеном домаћинству постоји строга подела посла, па је наша саговорница задужена за слатки, а мушки део фамилије се бави „тежим” програмом – сушеним сланим деликатесима – сланином, куленом, кобасицама, онда и није чудо да је настао спој у којем се измешало „неспојиво” – чоколада и чварци.

Процес дегустације слатке табле, која званично носи назив „Чоко чварак”, тече тако што прво осваја кремаста чоколада, а затим „запнете” за хрскави чварак у савршеном контрасту укуса који се не „туку” већ допуњују. И није вам јасно да ли је реч о чоколади са масним бомбонама, или обрнуто, мада само име наводи на помисао да је ипак ово прво. Било како било, Светлана, познатија у свету слатког као Цеца Сремица, инсистира да таквог производа у Србији нема и да је идеја искључиво њена.

„Подстакла ме је емисија у којој сам видела да у Америци служе сланину са медом. То ми се учинило неспојиво, поготово за нас у Срему. Почела сам да размишљам шта бих могла да направим од онога што већ имамо – и тако је дошла идеја да пробам чоколаду са чварцима. Некако ми се учинило да би могли да се слажу. Лепо сам све сјединила и једва чекала да моји пробају”, начиње Светлана причу о свом изуму.

Светлана Николин рецепт своје чоколаде не крије (Фото О. Јанковић)

Први дегустатори били су укућани и нису се прославили у погађању. Ипак, сви су се углас сложили „да нешто крцка”, али се даље у одгонетању није могло.

„Мораш да имаш баш истанчан укус да би погодио о чему се ради. У први мах су мислили да је чоколада са кексом, али то није ништа непознато, па су нагађали даље. Како нико није успео да ’прочита’ рецепт, нисам више имала срца да их држим у незнању, па сам им рекла, на шта су сви били у неверици”, прича нам Светлана, која је у виртуелном свету увелико позната.

Како је иновативни рецепт најпре породично, а онда и међу родбином и пријатељима опште прихваћен, Николини су решили да свој патент понуде и тржишту. Задужења су подељена, и тек што су се једни позабавили друштвеним мрежама да ствар огласе, у то је прошло недељу дана. Светланина необична слатко-масначоколада доживела је бум, освајајући непца многих сладокусаца.

„Син ме усплахирено зове да видим да је моја чоколада завршила у једном од најгледанијих шоу програма и да сви о томе причају, а онда су нас ’напали’ са свих страна. Зову људи, медији, кажу, овај спој нам је требао, па и да смо хтели да баталимо целу ствар нисмо могли. Колаче правим толико година, али овако нешто нисмо имали, па смо решили да је пустимо у продају, али радимо по потреби – једне недеље и 500 комада, наредне мање. За сада један дан одвојим за чоко чварак само за разливање и за то сам искључиво ја задужена. Рецепт није компликован, али свака табла се ради ручно”, објашњава наша саговорница.

Радионица „Цеца Сремица” безмало две деценије негује избор од око 40 врста стандардних сремачких колача и торти – јадро обланде, шубаре, чупавце, штрудле разних врста, ванилице, бресквице... па иако озбиљна фирма, прича Светлана, овога пута су морали да ангажују технолога.

„Требало нам је савета да видимо коју врсту чоколаде је најбоље комбиновати са чварцима, па да се обаве и заврше различите анализе и папиролошке процедуре. О масовнијој производњи чоко чварака се још премишљамо, а и за то ће требати додатне опреме, пре свега вибрациони сто. За сада, свака табла прође кроз моје руке – од мешења, разливања у калупе, преко лупкања да се слегне и истера ваздух”, објашњава Светлана Николин, с којом смо заказали сусрет, сасвим природно, у најмаснијем селу Србије – Качареву – на тек минулој „Сланинијади”.

Декодирање „чоко чварка”

У потрази за дефиницијом, шта је „чоко чварак”, у разговору смо дошли до описа да највише личи на кранч чоколаду, која у једном мешању настаје од пет килограма растопљене чоколаде, у коју се убацује 700 грама чварака, што значи да у табли од 100 грама, 30 до 50 грама заузимају чварци, а Светлана даље несебично дели рецепт.

„Потопе се млечна чоколада, какао чоколада и чоколада у праху, а чварци се морају посебно обрадити, тако што се скроз исцеде. То људи морају да знају, јер многи избегавају и да је пробају, мислећи да је то нешто тешко и масно, али заиста се у чоколади осети само хрскав укус чварака, ништа више. Потом се чварци још и испресују, па додају чоколадној мешавини, све се добро измеша, а потом се излива у калупе”.