Да ли је стресније одгајати дечака или девојчицу
Родитељство је сложен и вишеслојан процес, испуњен изазовима који се разликују од породице до породице. Једно од честих тема које се намећу јесте да ли пол детета утиче на ниво стреса који родитељи доживљавају? Питање да ли су дечаци „захтевнији“ или девојчице „осетљивије“ генерацијама се провлачи кроз родитељске разговоре.
Иако свакодневна искуства и друштвени стереотипи често нуде поједностављене одговоре, научна истраживања указују на знатно сложенију и нијансиранију слику.
Према великој систематској анализи објављеној у часопису European Child & Adolescent Psychiatry, која је обухватила више десетина студија о родитељском стресу, пол детета није доследно повезан са нивоом стреса код родитеља. Другим речима, истраживачи нису пронашли јасан доказ да су родитељи дечака или девојчица генерално више оптерећени од других.
Уместо пола детета, наука идентификује друге факторе као кључне за родитељски стрес: психичко стање родитеља (нпр. депресија или анксиозност), понашање детета (посебно проблеми у понашању), ниво социјалне подршке, породичне односе и финансијске услове, пише Springer Link.
Ово сугерише да стрес не зависи толико од тога да ли је дете мушког или женског пола, већ од ширег контекста у којем се родитељство одвија.
Развојне фазе важније од пола
Разлике у понашању деце Иако пол сам по себи није пресудан, нека истраживања указују да типови изазова могу да се разлиују. На пример, дечаци статистички чешће показују тзв. „екстернализована понашања” (агресија, импулсивност), док девојчице чешће имају „интернализоване проблеме” (анксиозност, повлачење). Управо ти обрасци понашања могу различито да утичу на доживљај стреса код родитеља. Другим речима, родитељ може да доживи различите врсте оптерећења, али не нужно и већи укупни стрес.
Студије, такође, показују да се ниво родитељског стреса мења током одрастања детета. На пример, прелазак у адолесценцију често повећава стрес због интензивнијих конфликата и потребе детета за аутономијом, пише PubMed.
Овај пораст стреса јавља се код родитеља и дечака и девојчица, што додатно потврђује да развојна фаза има већи утицај од пола детета.
Постоје и појединачна истраживања која сугеришу специфичне разлике. На пример, једна студија је показала да родитељи са синовима могу имати бржи когнитивни пад у старијем добу, што се тумачи као потенцијално веће дугорочно оптерећење. Међутим, овакви налази су изоловани и не мењају општи научни консензус.
Савремена наука не подржава идеју да је једнозначно стресније одгајати дечака или девојчицу. Уместо тога, дошло се до закључака да пол детета има минималан или недоследан утицај на родитељски стрес, да су кључни фактори за повећање стреса код родитеља понашање детета, ментално здравље самих родитеља и недостатак социјалне подршке.
Зато се може рећи да питање није „ко ствара више стреса”, већ „које врсте изазова родитељ доживљава”, а то зависи много више од индивидуалних околности него од самог пола детета.
