Долина краљева у срцу Србије

Ближе се Васкрс, идеално време за путовања. Неки планирају пут у топлије крајеве. Можда Египат, да посете чувену Долину краљева крај Нила?

Уместо тога предлажемо пут у много ближу – српску Долину краљева уз реку Ибар. Зову је још Долина векова или Долина јоргована, а позната је пре свега по српским манастирима. Ово путовање спаја духовност и историју, а наградиће свакога уживањем у пејзажима.

Жича

На улазу у клисуру је манастир Жича. У њој су крунисани наши краљеви. Зову га „мајка српске државности”. Задужбина Светог Саве и брата му Стефана Првовенчаног. Одавде се креће путем који подсећа на легенду о краљу Урошу и Јелени Анжујској. Ту почиње романтична прича о мирису јоргована, које је краљ засадио како би дочекао своју невесту из далеке Провансе. Као што се у Египту између стена Долине краљева чита судбина једне цивилизације, тако се уз Ибар, кроз клисуре и проширења, чита судбина Немањићке, српске државе.

Студеница

Десетак километара од Жиче, изнад реке, на каменој стражи, уздижу се зидине тврђаве Маглич, чувара пролаза, симбола државне снаге и опомене да се духовно без световног не може одбранити.

Пут настављамо до места Ушће, где се река Студеница улива у Ибар. Неких једанаест километара ка врховима Голије, пут нас доводи до прве Немањине задужбине, манастира Студенице, посвећеног Богородици. Овде схватамо да ништа велико у историји не почиње случајно. Родоначелник српске државе и духовности, велики жупан Стефан Немања, у промисли и молитви баш овде је зачео српску државу. На падинама планине Радочела, коју наткриљује Голија, основао је овај манастир, из кога ће потећи и држава и црква. Белина мермерног здања, уденута у зеленило планина, делује као завет у камену: одавде ће вера и држава корачати заједно.

Градац

Од Ушћа пут води ка Рашкој и Новом Пазару. Настављамо до следеће притоке, Градачке реке. После десетак километара, путем уз њен ток, стиже се до манастира Градац, задужбине краљице Јелене Анжујске. Архитектонски представља спој Рашке школе и готике, јединствено преплитање Истока и Запада, вере и културе. Ту смо окрепљени домаћим чајем, одморили и наставили даље, ка самом срцу старе Рашке, цркви Светих апостола Петра и Павла у Пазару. То је најстарије светилиште српске земље. У њој је крштен Немања и зачет круг који ће се затворити у Студеници и Сопоћанима.

Ђурђеви ступови

Недалеко одатле, на брду изнад града, уздиже се манастир Ђурђеви ступови с две куле звоника. Посвећен је Светом Ђорђу и подигао га је велики жупан Немања после заточеништва и завета да ће подићи задужбину ако изађе из тамнице. Одатле се сагледава цео крај и планине ка Пештеру. Ту извире река Рашка, по којој су цео крај и држава понела име.

Сопоћани

У горњем току реке, испод извора, леже камени зидови, остаци старог Раса – прве српске престонице. Ту је држава стасала и српско име постало познато на дворовима Европе. Мало даље, на извору реке, као круна целог пута, стамено стоји велелепни манастир Сопоћани. Име је добио по старословенској речи сопот, што значи извор. Саградио га је трећи, најмлађи син Стефана Првовенчаног, краљ Стефан Урош I, и посветио га Светој Тројици. Фреске су ремек-дела српског средњовековног сликарства. Кроз манастир нас је провео и с његовом историјом упознао старешина манастира, игуман Теоктист. Стајали смо пред фреском Успење Пресвете Богородице, која је 1961. године на светској изложби у Паризу проглашена за најлепшу фреску из средњег века у читавом свету.