Mоћ вере
Она није само исказ, него је и начин живота. Усмерава човеков ум, емоције, вољу и опредељење
Сваки човеков корак покренут је с вером. Све што човек науми да чини, он то чини с вером да може учинити. Оно што не верује да може постићи, он то не предузима.
Не може човек ни на ноге своје да стане, ако не верује да може усправно стајати. На који год пут полази, он иде с вером да ће стићи тамо где је кренуо. Бациће се у реку да је преплива, ако верује да је може препливати.
Свако се нађе пред неким изазовом, тешкоћом или искушењем. Пред њима неће застати, већ ће настојати да их савлада, само ако верује да их може савладати. Ослонац у тешким временима
С вером се живи. Она човека покреће. Без вере човек пада, труне и изумире.
Човек је мало биће у космосу. Јесте њему дато да господари свим живим бићима упућеним на ову планету, али он увиђа да су његове моћи мале. Зато он има инстинктивну потребу за заштитом, да се ослони на неког много јачег. Зато људи, и изван постојећих сила, настоје да створе представу и о неким другим тобожњим силама, у које почињу да верују. Сетимо се колико је кроз историју којекаквих лажних божанства и идола измишљано и у њих веровано. Или, како су неким људима приписиване непостојеће натприродне моћи, а бескрупулозни владари, који су на злочинима, тиранији и страху градили култ личности, уздизани су у раван божанстава; сетимо се како су у бившем Совјетском Савезу слике Лењина и Стаљина, а у бившој Југославији слике Тита постављане на места где су пре тога биле иконе светаца.
Све то било је засновано на лажи, и зато је пропало.
Човек је створен на истини, и њој инстинктивно тежи и онда када, заробљен од греха, бежи од истине. Лаж човеку немир ствара.
Откад је хришћанство овладало светом, кад се каже вера, онда се мисли на веру у Једнога Бога, Творца неба и земље, и свега видљивог и невидљивог.
С обзиром на вечну борбу добра и зла, увек има оних који би да унесу сумњу, да човека одврате од Творца и да га преведу на страну онога због којег „свет сав у злу лежи”. Сумња се најчешће износи речима да се не може веровати у оно што се не види. Верује човек у оно што телесним очима види и у онога кога види.
А видите ли духовним очима?
Запитајмо се колико пута смо били у заблуди, верујући ономе што видимо само телесним очима. Онај ко гледа и види духовним очима, он верује. Његова вера није имагинарна: њему се најпре духовно казује, он осећа, а онда и сам почиње да увиђа. Када човек чистим очима гледа – просветљен Духом истине – он види да његова вера води ка знању. Вера прераста у знање. Зато Христос поручује: „Блажени који не видеше а вероваше.
Онај ко духовним очима види, тај и телесним очима гледа како се у духовном свету зачето – у физичком свету развија.
По силаску с горе Преображења, Исус затече с ученицима Његовим много народа. Један отац затражи помоћ за сина с нечистим духом. Исус му рече: „Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује”. А отац детета са сузама у очима говори: „Верујем, Господе, помози моме неверју!”
Човек у вери духовно узраста. Тада настоји да што више свој живот уподоби ономе што је његово позвање, што се од њега као човека очекује. Верујући човек увек преиспитује себе и свој однос према људима и свету око себе. Посвећује се служењу, а не господарењу. Вера није само исказ, него начин живота. Она усмерава целокупно човеково биће: и ум, и емоције, и вољу, и опредељење.
Како човек да духовно прогледа? Тако што ће га разум ка Добру водити. Опредељењем да чини добрa дела и поштује моралне норме.
Најумнији људи били су верујући
На тај начин се узраста у врлинама, а тако се човек и просветљује. Тада он види боље и себе и свет око себе. Духовно узраста. И зато, како је доказано, сви најумнији људи овогa света били су верујући. Кад идеш напред, видици се отварају!
Кад, из неког разлога – углавном услед духовне запуштености – вера почне да слаби, онда и сам човек посустаје, почиње да се гаси. Постаје нешто друго.
И зато је кроз историју много шта чињено – а и данас се чини – да се у људима убије вера. Све са циљем да човек не буде свој господар, него туђи слуга. Нису људи моћни ни по телесној снази, ни по знању, него – по духовној снази, по вери. Показали су то многи хришћански мученици, који ни под најстрашнијим претњама и мукама нису пристајали да се одрекну своје вере.
Вером својом постали су светлост свету.
