Измишљена нова вакцина за труднице
У Великој Британији је уведена нова стратегија заштите најмлађих: вакцинација трудница против респираторног синцицијалног вируса (RSV), инфекције која сваке године погађа хиљаде беба у првим месецима живота. Иако се често доживљава као обична прехлада, овај вирус може имати далеко озбиљнији ток код новорођенчади, јер доводи до отежаног дисања, проблема са храњењем, па чак и тешких упала плућа које захтевају болничко лечење.
Према подацима британских здравствених власти, више од 20.000 беба годишње заврши у болници због компликација изазваних RSV-ом.
Управо зато је од 2024. године трудницама понуђена вакцина која се даје од 28. недеље трудноће, са циљем да се заштита пренесе на бебу још пре рођења, преноси BBC.
Како вакцина делује
Кључ ефикасности лежи у начину деловања вакцине. Након примања, имуни систем труднице ствара специфична антитела против RSV-а, која се затим преко постељице преносе на плод. Тако беба долази на свет са већ одређеним нивоом заштите, у периоду када је њен сопствени имунитет још недовољно развијен.
Студија је пратила готово 300.000 беба рођених између септембра 2024. и марта 2025. у Енглеској, што је око 90 одсто свих порођаја током тог периода. Више од 4.500 беба је примљено у болницу. Студија показује да је најјача заштита од око 85 процената ако се вакцина прими најмање четири недеље пре порођаја, али да и краћи интервал, од две недеље, може да пружи значајну корист.
Оно што додатно забрињава лекаре јесте чињеница да се готово свако друго новорођенче сусретне са RSV-ом у првој години живота. Код већине деце симптоми су благи, али код најмлађих, посебно превремено рођених или оних са слабијим имунитетом, инфекција може брзо да напредује. Тада се јавља бронхиолитис, запаљење ситних дисајних путева – бронхиола, као и упала плућа.
Мали број умре од овог вируса сваке године. Код беба са тешким инфекцијама можете видети како им се груди и плућа муче док покушавају да увуку довољно кисеоника, рекао је др Конал Вотсон, руководилац националног програма за RSV у Агенцији за здравствену безбедност Велике Британије.
„То је веома, веома застрашујуће за родитеље, и то са добрим разлогом.”
Протеинска вакцина
Сама вакцина против RSV-а спада у савремене протеинске (субјединичне) вакцине. Садржи део површинског протеина вируса (тзв. Ф протеин у префузионој форми), који је кључан за улазак вируса у ћелије.
Не садржи живи вирус, не може да изазове инфекцију и сматра се безбедном за примену у трудноћи. Њена улога је да „научи” имуни систем да препозна вирус и брзо реагује, без излагања стварној болести.
У пракси, ово је један од ретких примера где се вакцинацијом осим мајке, директно штити и новорођенче, слично као код вакцина против великог кашља или грипа у трудноћи.
Ипак, упркос јасним бенефитима, распрострањеност вакцинације у Енглеској износи око 64 одсто, док је у Лондону нижи, око 53 одсто, што указује на потребу за додатним информисањем и поверењем у превентивне мере.
Шта је RSV
Респираторни синцицијални вирус је добро познат вирус у медицини. Он није нов, али је тек последњих година добио већу пажњу управо због развоја ефикасних вакцина и терапија које могу значајно да смање ризик за најрањивију популацију.
Водећи је узрок инфекција доњих дисајних путева широм света и може утицати и на старије особе и особе са ослабљеним имунитетом или са хроничним плућним или срчаним обољењима.
RSV припада роду Ортопнеумовируса и подељен је на два главна подтипа, А и Б. Шири се блиским контактом са зараженим секретима, кашљањем, кијањем или додиривањем контаминираних површина. Вирус инфицира епителне ћелије које облажу дисајне путеве, што доводи до упале и накупљања слузи која може да омета дисање.
У благим случајевима, RSV подсећа на обичну прехладу са цурењем из носа, кашљем и благом грозницом. Код тешких инфекција, посебно код одојчади, може изазвати бронхиолитис или упалу плућа, обележене хрипањем, отежаним дисањем и дехидрацијом.
Код одраслих, реинфекција има тенденцију да произведе блаже симптоме, али може да погорша хронична стања попут астме или хроничном опструктивном болешћу плућа.
Лечење је углавном симптоматско, уз хидратацију, терапију кисеоником и, у тешким случајевима, механичку вентилацију.
Антивирусна терапија (нпр. рибавирин) се ретко користи. Превентивне опције укључују моноклонска антитела као што је паливизумаб за одојчад са високим ризиком и недавно одобрене RSV вакцине за старије особе.
