У срцу афричке четврти у Паризу
Маркет с робом из Конга, па Обале Слоноваче, следе продавнице у којима купују досељеници из Марока, Етиопије, Сомалије... Многи овде траже парче своје домовине
Када за разгледање Париза имате свега 24 сата на располагању, приоритети шта треба видети се мењају. Гламур и светску фаму око престонице моде и Града светлости, најбитнијих споменика данашњице, попут обиласка Лувра, пењања уз Ајфелов торањ или посета катедрали Нотр Дам и Тријумфалној капији, оставили смо по страни и одлучили се за друге делове града, који можда нису привлачни на први поглед, али зато крију велико благо за стрпљиве.
Кренули смо до Монмарта. Иако данас можда не одаје утисак најважније светске уметничке четврти као некада, он је и даље то. Улице су биле пуне, иако је реч о озбиљном пешачком подвигу. До базилике Сакр Кер није лако доћи. Степенице улице Монт-Сени, које иду скоро 300 метара у висину, цена су коју сваки туриста веран традицији мора да плати како би стигао до жељеног циља. Улица је, сама по себи, стрма, попут Каменичке у Београду. Успон на врх и последњи степеници подсетили су ме на сцене из филма „Роки”, у којем Сталоне завршава тренинг трком уз степенице Филаделфије.
Што смо ближе базилици одушевљење расте. Поглед на њу уживо не може да се пореди ни са једном од фотографија. На тренутке врат почиње да боли, јер мора поштено да се савије да би се осмотрила чувена базилика.
Недалеко одатле је парк Леон, у срцу афричке четврти 18. арондисмана, још један скривени драгуљ града. Размишљамо да ли је скривен због гламурозности града којем припада или због друштва које се у њему окупља. Можда свако има своје разлоге. Стога појава белца док пролази кроз њихове улице изазива чудне погледе, никако мржње, више изненађења.
У овој афричкој четврти налази се мноштво продавница локалних продуката из домовине станара овог краја. Ту су маркет с робом из Конга, па Обале Слоноваче, следе продавнице у којима купују досељеници из Марока, Етиопије, Сомалије... Између продавница хране најчешће су радње одеће, наравно традиционалне, карактеристичне за неку државу, област, а понекад и фризерски салон или само продавница перика и вештачке косе. Најупечатљивије су ипак редови који се стварају испред ових радњи.
Многи ту, у великим гужвама током подневних часова радне недеље, траже парче своје домовине.
Ове призоре, сигурно не би описали као типичне париске, заправо су права презентација истинске душе ове метрополе.
Вечни Монмарт
Назив уметничке четврти Монмарт је заслужио с разлогом: ту су дивна здања, разни музеји, позоришта... Али, има ту још шта да се види: одмах испод базилике налази се „Бато-Лавоар”, мали блок међу зградама, некад стециште сликара Пабла Пикаса, Жоржа Брака и Амедеа Модиљанија, који су заслужили место у историјама уметности. Сада на њему царују независни уметници, који продају своје радове туристима.
Два кошаркашка терена
У овом, 18. арондисману, на „граничним прелазима” ка другим областима запазили смо и два маркантна кошаркашка терена. Код трга Пигал налази се мали, завучен терен с два коша, али окружен ватрометом боја. На моменат овде заборавиш да играш кошарку, а такође и да си на планети Земљи. У парку Леон, на кошаркашком терену, налази се мурал афричке жене која савршено обухвата сав осећај који тече кроз ове улице у једну слику.
