Мода у дигиталној ери

Мода у дигиталној ери није само израз лепоте, у коју су уткани лично и универзално, естетско и политичко или појединац и заједница, већ је чин спознаје, критике и стварање новог света, рекла је професорка модног дизајна и председница УЛУПУДС-а Лидија Јовановић за „Магазин”, представљајући радове својих колега на изложби у галерији „Штаб”.

Професорка Светлана Смолчић Макуљевић је објаснила да су представљени радови који, иако укорењени у различитим медијима – од дигиталних и графичких техника, анимације и класичног сликарства, до концептуалних инсталација, моде, текстила и илустрације – заједнички преиспитују шта значи бити човек и жена у ери фрагментације, убрзаних промена и визуелне хиперпродукције.

Миле Коцев је навео да ови радови професора представљају максимум у истраживању дигиталних уметности код нас и да препознају уметност као простор слободе, дијалога и стварања новог смисла.

Катарина Капларски Вуковић објашњава да су, као и сви остали радови и њене „Банане” продукт дигиталних медија. Мања, као скулптура с вештачком интелигенцијом, и већа као слика направљена у „Фотошопу” 2018. као део поетике уметности у доба дигиталне трансформације.

„Тада је питање шта је занат, а шта ауторство, било питање софтвера, а сада је то питање вештачке интелигенције. Сада је дигитална уметност део масовне продукције, али представља уједно и демократизацију уметности”, уверена је наша саговорница.