Када зуб заболи, проблем је већ озбиљан

„Зуб је за ва­ђе­ње”, би­ло је пр­во што је сто­ма­то­лог са­оп­штио па­ци­јент­ки­њи по­што се по­сле не­ко­ли­ко ме­се­ци од­ла­га­ња на­шла у зу­бар­ској сто­ли­ци ре­ше­на да чу­је „пре­су­ду”. Мо­жда би до­шла пре да је кут­њак ја­ко за­бо­лео. Уме­сто то­га бол је ти­њао, а зуб би се „по­бу­нио” у до­ди­ру с вре­лом ка­фом, чо­ко­ла­дом, ле­де­ним на­пит­ком, па за­тим опет утих­нуо.

Ше­ће­ри су глав­но „го­ри­во” бак­те­ри­ја ко­је иза­зи­ва­ју ка­ри­јес, об­ја­шња­ва сто­ма­то­ло­шки­ња Оли­ве­ра Та­ба­ко­вић. То ни­су са­мо слат­ки­ши, већ и га­зи­ра­на пи­ћа, енер­гет­ски на­пи­ци, со­ко­ви, чак и сла­не гриц­ка­ли­це, ко­је се раз­ла­жу у ше­ће­ре. Још је опа­сни­је ако се из­ме­ђу обро­ка стал­но не­што је­де.

Онa под­се­ћа да је зуб­ни ка­ри­јес јед­но од нај­че­шћих обо­ље­ња усне ду­пље и на­ста­је по­сте­пе­ним оште­ће­њем зуб­ног тки­ва услед де­ло­ва­ња бак­те­ри­ја. Иако мно­ги љу­ди од­ла­зе код сто­ма­то­ло­га тек ка­да се ја­ви јак бол, зу­ба­ри упо­зо­ра­ва­ју да су пр­ви симп­то­ми че­сто мно­го суп­тил­ни­ји.

„Углав­ном за­не­ма­ри­мо пр­ве симп­то­ме, као што су крат­ко­трај­на осе­тљи­вост на хлад­но, то­пло или ки­се­ло, ка­да про­блем мо­же би­ти ре­шен јед­ном по­се­том сто­ма­то­ло­гу. Ка­да се ин­фек­ци­ја зуб­ног тки­ва про­ду­бљу­је, бол по­ста­је ин­тен­зив­ни­ји и у том слу­ча­ју про­блем је већ озби­љан”, ка­же за „Ма­га­зин” Та­ба­ко­ви­ће­ва.

Пр­ви зна­ци упо­зо­ре­ња мо­гу да бу­ду и цр­ве­не и оте­че­не де­сни ко­је ла­ко кр­ва­ре, као и не­при­ја­тан за­дах.

„Крат­ко­трај­на осе­тљи­вост мо­же да бу­де бе­за­зле­на, али увек зах­те­ва пре­глед сто­ма­то­ло­га и ди­јаг­но­сти­ко­ва­ње евен­ту­ал­ног оште­ће­ња гле­ђи зу­ба (ка­ри­је­сне ле­зи­је)”, ка­же на­ша са­го­вор­ни­ца.

За­блу­да о пул­си­ра­ју­ћем бо­лу

Јед­на од нај­че­шћих за­блу­да је да ка­ри­јес увек иза­зи­ва бол.

„По­че­так ка­ри­је­сне ле­зи­је не мо­ра би­ти про­пра­ћен бо­лом. Бол се ја­вља тек ка­да ка­ри­јес про­дре у ду­бља зуб­на тки­ва. Та­да се нај­пре ја­вља осе­тљи­вост, а ка­сни­је бол мо­же по­ста­ти оштар и пул­си­ра­ју­ћи”, об­ја­шња­ва др Та­ба­ко­вић.

Она под­се­ћа да је ло­ша орал­на хи­ги­је­на је­дан је од глав­них узро­ка на­стан­ка ка­ри­је­са. Нај­че­шће гре­шке су не­пра­вил­на тех­ни­ка и крат­ко пра­ње зу­ба, али и не­ре­дов­не по­се­те сто­ма­то­ло­гу. У до­вољ­ној ме­ри се не ко­ри­сте по­моћ­на сред­ста­ва за одр­жа­ва­ње хи­ги­је­не, као што су зуб­ни ко­нац, ин­тер­ден­тал­не чет­ки­це и орал­ни ири­га­тор ко­ји не за­ме­њу­је пра­ње чет­ки­цом већ омо­гу­ћа­ва те­мељ­но чи­шће­ње ин­тер­ден­тал­них про­сто­ра. Уз то, ири­га­тор ма­си­ра де­сни во­де­ним мла­зом, чи­ји се при­ти­сак мо­же по­де­си­ти. Ти­ме се ис­пи­ра пр­љав­шти­на с ина­че те­шко до­ступ­них ме­ста. Ко­ри­шће­ње орал­ног ту­ша спре­ча­ва и на­ста­нак ка­ри­је­са и по­ма­же код упа­ле де­сни. По­себ­но је ко­ри­стан за љу­де ко­ји су скло­ни упа­ли де­сни, као и оне ко­ји но­се про­те­зе, ор­то­донт­ске апа­ра­те или им­план­та­те.

Да­нас је ле­че­ње зу­ба зна­чај­но на­пре­до­ва­ло. Са­вре­ме­не ме­то­де омо­гу­ћа­ва­ју без­бол­но ле­че­ње упа­ле зуб­ног жив­ца, уз при­ме­ну ма­шин­ских ин­стру­ме­на­та, са­вре­ме­них ма­те­ри­ја­ла и чак ла­сер­ске дез­ин­фек­ци­је.

И ов­де ва­жи пра­ви­ло да је увек бо­ље спре­чи­ти не­го ле­чи­ти, па је пре­вен­ци­ја нај­бо­љи на­чин очу­ва­ња здра­вља зу­ба.

На пре­вен­тив­ни пре­глед двaпут го­ди­шње

„Пре­вен­тив­ни пре­гле­ди код сто­ма­то­ло­га тре­ба­ло би да се оба­вља­ју два пу­та го­ди­шње. Укла­ња­ње на­сла­га са зу­ба и ра­но от­кри­ва­ње ка­ри­је­са мо­гу са­чу­ва­ти здра­вље зу­ба и леп осмех”, по­ру­чу­је др Та­ба­ко­вић.

Све ви­ше се ко­ри­сте ди­ги­тал­не тех­но­ло­ги­је ко­је омо­гу­ћа­ва­ју пре­ци­зни­је ди­јаг­но­зе и бо­ље пла­ни­ра­ње те­ра­пи­је. Ре­ци­мо за раз­ли­ку од кла­сич­ног 2Д ор­то­па­на, 3Д сни­мак пру­жа из­у­зет­но пре­ци­зан при­каз ви­си­не, ши­ри­не и ду­би­не струк­ту­ра ви­ли­це, што је по­себ­но ко­ри­сно у пла­ни­ра­њу сло­же­них за­хва­та по­пут уград­ње зуб­них им­план­та­та, орал­не хи­рур­ги­је или те­ра­пи­ја ен­до­донт­ског ти­па (укла­ња­ња ин­фи­ци­ра­не зуб­не пул­пе, жив­ца, чи­шће­ња, дез­ин­фек­ци­је и пу­ње­ња ка­на­ла).

Оно што ве­ћи­ну нај­ви­ше „бо­ли” је це­на по­прав­ки. За мно­ге је то глав­ни мо­тив да пре­вен­тив­но жу­ре на пре­глед, чим осе­те да са зу­бом не­што ни­је уре­ду. Це­на ле­че­ња ка­ри­јес, плом­би­ра­ња се углав­ном кре­ће од 3.000 до 6.000 ди­на­ра по зу­бу, за­ви­сно од ве­ли­чи­не ка­ри­је­са и ма­те­ри­ја­ла (ком­по­зит/ бе­ла плом­ба). Ле­че­ње ка­на­ла ко­ре­на (ен­до­дон­ци­ја) је ску­пље и це­на за­ви­си од бро­ја ка­на­ла. Зуб­ни ис­пу­ни (плом­бе) су од 20 до 40 евра, ле­че­ње ка­на­ла 40 евра.

Фак­то­ри ко­ји ути­чу на це­ну су ве­ли­чи­на ква­ра (ма­њи ка­ри­је­си зах­те­ва­ју ма­ње ма­те­ри­ја­ла и вре­ме­на) и ло­ка­ци­ја зу­ба – по­прав­ка зу­ба у боч­ној ре­ги­ји мо­же би­ти ком­плек­сни­ја.

Ин­тер­ден­тал­на чет­ки­ца

Ко­нац за зу­бе и ин­тер­ден­тал­не чет­ки­це су ва­жан изум за чи­шће­ње зу­ба но­ви­јег да­ту­ма, јер уз по­моћ њих мо­же­мо оно што са чет­ки­цом ни­је из­во­дљи­во – да до­пре­мо до не­при­сту­пач­них де­ло­ва ви­ли­це.

Ин­тер­ден­тал­на чет­ки­ца укла­ња­ња остат­ке хра­не и пла­ка на ме­сти­ма ко­ја су те­шко до­ступ­на у про­сто­ру из­ме­ђу зу­ба, на тај на­чин пре­ве­ни­ра се обо­ље­ње де­сни. Ове чет­ки­це мо­гу се ку­пи­ти у апо­те­ка­ма, али и у бо­ље снаб­де­ве­ним су­пер­мар­ке­ти­ма.

Ко­рист од „кућ­них” ле­ко­ва

Ра­ки­ја, ка­ран­фи­лић или со­да би­кар­бо­на че­сто се ко­ри­сте као на­род­ни ле­ко­ви про­тив зу­бо­бо­ље, али сто­ма­то­ло­зи упо­зо­ра­ва­ју да они мо­гу са­мо при­вре­ме­но убла­жи­ти симп­то­ме.

„Ал­тер­на­тив­не ме­то­де мо­гу до­не­ти крат­ко­трај­но олак­ша­ње, али не ре­ша­ва­ју узрок про­бле­ма”, под­се­ћа Оли­ве­ра Та­ба­ко­вић.

Вар­ка зва­на пре­ста­нак зу­бо­бо­ље

Мно­ги ве­ру­ју да је пре­ста­нак зу­бо­бо­ље знак да је про­блем ре­шен, али то ни­је тач­но.

„Бол мо­же не­ста­ти при­вре­ме­но, али се че­сто вра­ћа у ја­чем об­ли­ку. Ка­да зуб пре­ста­не да бо­ли, то мо­же зна­чи­ти да је до­шло до од­у­ми­ра­ња зуб­ног жив­ца и да се ин­фек­ци­ја ши­ри из ка­на­ла ко­ре­на у кост”, упо­зо­ра­ва на­ша са­го­вор­ни­ца.