„Анимал Рескју Србија” – деценија борбе за животиње
Једна од најхуманијих организација у нашој земљи тренутно броји око седамдесет чланова, али то није довољно за обим посла
– Најупечатљивији случај био нам је кад смо извлачили штене из рупе, трајало је више од девет сати. Када смо га извукли у почетку није давао знаке живота, покушали смо да га оживимо, а када је почео да се помера, одвели смо га код ветеринара и успели да га спасемо. Људи који су га пронашли су га касније удомили. Мрвица сада живи јако леп живот – поделио је Александар Гаврић, оснивач „Анимал Рескју Србија”, организације која је 15. марта прославила десети рођендан. На идеју да оснује „ Анимал Рескју Србија”, Александар је дошао још 2014. године за време поплава у Обреновцу.
– Прво су почели да ме зову на Аду Циганлију у Авантура парк, да спасавам мачке са дрвета. Онда сам ишао у Обреновац у време поплава и када сам видео колико је животиња подављено, решио сам да се посветим њиховом спасавању. Позвао сам неколико пријатеља, све које знам да се баве алпинизмом, роњењем, спасавањем... Требало ми је времена да одлучим да неке обавезе препустим у животу, а ми смо септембру 2015. регистровали организацију у АПР-у и већ у марту кренули са радом – испричао је Гаврић.
Четрдесет храбрих и пожртвованих волонтера, тог дана почели су да брину о онима који су немоћни. Од тог тренутка до данас остали су Александар, Ирена и Сања, док су остали због разних околности били принуђени да напусте организацију или да остану, али не као активни чланови. Тренутно броје око седамдесет чланова, што и није довољно за обим посла који имају.
– Дешава се да нам фали људи који би довезли храну из Пет шопова са којима сарађујемо. А знамо да у Београду и другим градовима има доста људи који воле животиње, али не могу да постигну да помогну, колико можемо заједно, зато их увек позивамо да нам се придруже – апеловао је Гаврић.
Посао којим се баве није нимало лак, сваки дан се појављују нови изазови, а наша земља по овим питањима заостаје за иностранством.
– Стране земље имају више слуха за животиње, волонтерски центри су већи, а пример је и Лондон, тамо смо ишли на праксу у оквиру БАТЕРС академије. Први дан смо били депримирани, код њих 95 одсто донација иде на животиње. На улици се могу видети само пси и мачке са огрлицама. Међутим, други дан смо се заинатили и показали да можемо то да донесемо у Србију и ево радимо на томе већ десет година– додао је Гаврић.
Проблем паса и мачака луталица је решив, ако би се у његово решавање укључили и држава и град. Као и када би се више пажње посветило поштовању Закона о заштити животиња.
Организација се финансира углавном од донација из иностранства, као и фирми и људи који су ради да помогну. Држава им је изашла у сусрет у време пандемије 2020. године, када су били једна од ретких организација која је добила дозволу за излазак у време „локдауна”. Тада су спровели акцију преко 20. 000 шетњи, упознали и спријатељили доста суграђана, а и нахранили 7.000 напуштених паса и мачака.
Временом су открили да је главни проблем у мањку едукације, јер се у нашем народу деца уче да је пас луталица опасан, а да мачка може да огребе, слепи миш се уплиће у косу...
Зато су покренули и – „Мјау ау експерт” акцију намењену основцима од трећег до петог разреда, са циљем да деца науче како да се поставе према напуштеним животињама, како да реагују када виде већу групу паса, како да реше проблем насиља и да пријава није „тужакање”, већ помоћ особи која унутрашње незадовољство решава малтретирањем немоћног бића.
То је само једна од педесет акција коју обављају и она коју су најпоноснији. Такође, са радом је почела и веб-апликација за дигитално удомљавање– „Тикет ту хоум” како би се зауставила злоупотреба животиња.
– Предупредили смо систем, и у њега убацили све знање које имамо и све начине за које знамо како се злоупотребљавају животиње. Они који буду удомљавали преко апликације знаћемо за њих јер све мора да буде транспарентно. Приметили смо да је велика грана шверца у Србији, и да се оне извозе у западне земље и тамо препродају за разне намене. Кроз ову апликацију желимо да раздвојимо „ко живи од животиња” и „ко живи за животиње”, ову акцију нам је финансирао „Лидл” – објаснио је Гаврић, и додао да је и „посесивна куповина” у време празника, рођендана још један од разлога што на улици имамо луталице. У просторијама „Анимал Рескју Србија” није могуће удомити у току новогодишњих празника и Дана заљубљених. А ту је и акција „Удоми, не купуј” која је више апел да треба дати шансу и мешанцу са улице.
Поред ових новијих активности, спремају се за летњу сезону. Тада се градом могу видети различити билборди са натписима – „и ми смо жедни”, „ја не носим обућу” и јако битна „ваших пар минута њихова вечност” – где људи нису ни свесни да остављање љубимца у угрејаном аутомобилу може бити кобно.
Зимске акције усмерене су на едукацију о пиротехници, заштиту животиња од петарди, прављење склоништа од хладноће, извлачење из хладних или залеђених река и језера.
Тренутно у нашој земљи најугроженији су пси и мачке, али и слепи мишеви.
„Сакриј косу, може да ти се слепи миш уплете”, реченица којом су плашене генерације. Александар демантује ту тврдњу и апелује на људе да их не терају, и да им обезбеде место за склониште. Они се хране инсектима, а нарочито комарцима што је у летњим данима неопходно.
Још један од великих проблема у нашој земљи је и мањак свести о значају стерилизације и кастрације. Као и остављање штенаца и мачића у каналима, депонијама и поред ауто-пута.
Тренутно су у већини градова доступне бесплатна стерилизација и кастрација.
– Проблем није у људима, они нису лоши, само нису довољно едуковани. Из добре намере многи птице хране хлебом и пецивима, што је за њих кобно. Многи не знају да су мешанци много здравији и отпорнији од расних паса, па посежу за куповином док пси на улици умиру. Ми смо ту да пробудимо свест и усмеримо – закључио је он.
Колико год било проблема за свако постоји решење, а из организације оптимистично поручују да су од почетка рада до данас видели напредак и надају се да ћемо из године у годину бити све више свесни и обраћати пажњу на жива бића која не знају да говоре.
