Брзина говора открива ране знаке Алцхајмерове болести
Први наговештаји Алцхајмерове болести често пролазе непримећено, јер се не испољавају кроз заборављање какво већина очекује, већ кроз суптилне промене у говору. Научници све више пажње усмеравају на начин на који људи код којих се јавља деменција формулишу реченице, бирају речи и воде разговор, покушавајући да открију који су то језички обрасци који најраније указују на почетак болести. Ипак, и даље остаје отворено питање: који су тачно сигнали у говору најпоузданији за правовремену дијагнозу.
Студија из 2023. године сугерише да како старимо, начин на који нешто кажемо може да постане важнији од онога што кажемо.
Истраживачи са Универзитета у Торонту верују да темпо свакодневног говора може да буде бољи показатељ когнитивног пада него тешкоће у проналажењу речи, пише Science Alert.
„На врх језика”
„Наши резултати сугеришу да промене у општој брзини говора могу да одражавају промене у мозгу“, рекао је когнитивни неуронаучник Џед Мелцер након објављивања студије. „Верујемо да би брзина говора требало да се тестира као део стандардних когнитивних процена. Ово би могло да помогне клиничарима да брже открију когнитивни пад и да помогну старијим особама у одржавању здравља мозга.”
Летологија, појава када особа не може да се сети одређене речи или имена, иако зна њено значење и има осећај да јој је „на врху језика“, јавља се и код младих и код старих. Назив потиче од грчке речи „lethe“, што значи заборав.
Овај феномен је потпуно нормаалн и свима се дешава, нарочито када смо уморни, под стресом или преоптерећени информацијама.
Међутим, како старимо, а посебно после 60. године, проналажење правих имена за ствари може да постати изазовније. Да би истражили зашто је то тако, научници су замолили 125 здравих одраслих, старости од 18 до 90 година, да детаљно опишу сцену.
Учесницима су затим приказане слике свакодневних предмета док су слушали аудио снимак осмишљен да их потврди или збуни. На пример, ако би им се показала слика метле, аудио би изговорио реч сличног звука која би им помогла да се сете или сродну реч попут „крпа”, што би привремено могло да одведе мозак на странпутицу.
Показало се да што је бржи природни говор особе у првом задатку, брже је долазила до одговора у другом задатку.
Успоравање обраде информација
Ови налази су у складу са „теоријом брзине обраде”, која тврди да је у сржи когнитивног пада опште успоравање когнитивне обраде, а не специфично успоравање центара за памћење, наставља научни портал.
„Јасно је да су старији одрасли знатно спорији од млађих одраслих у обављању разних когнитивних задатака, укључујући задатке који захтевају продукцију речи, као што су именовање слика, одговарање на питања или читање”, објаснио је тим који је предводио психолог Кси Веј са Универзитета у Торонту.
„У природном говору, старије особе, такође, имају већу вероватноћу да производе више пауза, као што су непопуњене и попуњене паузе, поштапалице и генерално имају спорији темпо говора.”
У чланку објављеном у часопису The Conversation, истраживачица деменције Клер Ланкастер је рекла да студија из Торонта „отвара узбудљиве могућности, показујући да се когнитивне промене откривају не само оним што кажемо, већ и брзином којом то кажемо.”
У скорије време, неки алгоритми вештачке интелигенције користили су говорне обрасце за предвиђање дијагнозе Алцхајмерове болести са тачношћу од 78,5 процената.
Паузе у говору
Друге студије су откриле да пацијенти са више доказа о амилоидним плаковима у мозгу имају 1,2 пута већу вероватноћу да имају проблеме са говором.
Амилоидни плакови, као и грудве протеина тау, обележја су Алцхајмерове болести.
Године 2024, истраживачи са Универзитета Станфорд спровели су студију која је открила да су дуже паузе и спорији темпо говора повезани са вишим нивоима накупљања тау протеина. Скенирање мозга 237 когнитивно здравих одраслих особа показало је да су они са вишим нивоима тау протеина имали тенденцију да говоре спорије, праве дуже паузе и генерално тешко говоре.
Занимљиво је да учесници са више доказа о тау протеину у мозгу нису имали веће тешкоће да дају тачан одговор на тестовима памћења. Могуће је да они који имају ране проблеме са памћењем и даље проналазе тачан одговор, али им је потребно дуже да то ураде, што доводи до споријег говора са више пауза.
