Уредан простор, јаснији ум

Животне навике Јапанаца, посебно оне које се односе на одржавање уредног дома, годинама интригирају људе широм света. Милан Димитриески, мајстор каратеа који се недавно вратио из посете острву Окинава, сматра да све то може да стане у једну реч – поштовање себе и других. Он је прошле године са српско-македонском карате екипом поново боравио на том острву. Јапанце описује као пажљиве, дисциплиноване и способне да пронађу лепоту у једноставности.

Током година многе навике из Земље излазећег сунца прошириле су се широм света и утицале на животе милиона људи. Те навике, неке древне, неке савремене помажу да нађемо равнотежу.

„После неколико понављања одређеног понашања у истој ситуацији, оно нам прелази у рутину. Мозак престаје да шаље идеје како да реагујемо, него аутоматски понављамо научену радњу”, каже Димитриески.

Он објашњава како њихове куће готово увек одишу миром, чистоћом и уређеним простором. Тајна није у скупоценом намештају или ентеријеру, већ свака ствар има своје место, а простор „дише”. Ове навике не захтевају велике трошкове ни сате рада, па откива за наше читаоце оне најважније моменте у уређењу дома и култури становања.

Први утисак на улазу

Улазна зона је први део дома који оставља утисак на странце.

Ходник мора увек да буде чист и уредан. Никада не улазе у собе, стан обувени, не само због чистоће, већ и због поштовања према простору.

Један предмет унутра, дуги напоље

Деца се од малих ногу уче једноставним, али важним правилима, међу којима је и обичај: „Један предмет унутра, један напоље”. То значи да се избегава нагомилавање ствари: чим купе нови предмет, одлуче шта ће поклонити, рециклирати или бацити. Тако се ствара равнотежа у простору и избегава стагнација енергије. Деца сваког дана заједно с учитељима чисте своју школу како би научила да поштују чистоћу, али и рад. Чисто и уредно окружење смањује анксиозност, подстиче креативност и доноси ред у живот.

Минимализам као филозофија

Радије бирају један предмет који им причињава радост него много ствари које стоје заборављене. Минимализам у стану ослобађа простор и ум од сувишног терета. Када зидови, полице и столови нису затрпани, простор „дише” и делује мирније. Ова филозофија нас учи да се фокусирамо на оно што је заиста важно. Задржи само оно што волиш. Када је мање ствари, живот постаје лакши, а избори једноставнији.

Врати ствар на њено место

Чаша, кључеви, одећа – све се враћа тамо где припада. Овај принцип доноси мир јер се не троши енергија на тражење ствари. Судови се перу после оброка, вода се брише одмах, пуна канта се празни. Ова навика спречава гомилање задатака и хаос.

Важно је и вечерње поспремање: пет минута пред спавање скупљају се ствари, равнају јастуци. Тако нови дан може да почне без визуелног стреса.

Свака активност има свој простор

Спаваћа соба служи за одмор, кухиња за кување. Када почнемо да мешамо просторије – све мешамо, губимо оријентацију. Свака активност с разлогом има свој кутак – обедовање за столом, одмор у кревету. Тако простор подучава понашање, а то даје осећај мира и јасноћу ума.

Припрема за сутрашњи дан

Само десет минута навече потребно је одвојити да се припреми одећа, торба, кључеви. Тај мали ритуал доноси сат времена мира ујутро. Јапанци би рекли: лако је уз мало рутине. Њихова филозофија нас учи да ред у простору доноси ред у мислима. Свега десет минута навече може да промени цео дан.