Мале по форми, велике по значају

Медаље и плакете најчешће доживљавамо као некакве награде, признања посвећене некоме или нечему, или предмете који „живе” у витринама као историјски артефакти.

Али како изгледа када ови предмети постану самостално уметничко дело, може да се види на Бијеналу медаља и плакета у Панчеву. Након пионирског искорака 2023. године, ово бијенале наставља своју мисију да се медаљерство у Србији профилише као равноправан и аутономан уметнички медиј. Ова јединствена смотра културе помера границе између примењене и ликовне уметности и мења начин на који посматрамо овај, често занемарен, медиј, а уметници различитих генерација и поетика добијају нови полигон слободе, да без стилских и техничких ограничења истраже те специфичне форме.

„Навикли смо да је медаља нешто што се некоме посвећује и чекамо да нам се да некакав задатак, а заправо је то формат који може дати изузетне ликовне квалитете. Поред уметника који их имају у свом опусу, појављују се на бијеналу и они који до сада нису имали афинитета, или их дуже време нису радили, а то јесте резултат неговања наше заједнице, контаката и праћења савремене продукције, али и међусобне подршке уметника. Задовољни смо када добијемо добар рад, а још битније нам је да сагледамо шта се дешава на том пољу. Видимо да уметнике заокупља овај формат, изазован на класичним изложбама, јер га „поједу” они већи, а није увек оно што је веће и боље. Зато смо рекли, хајде да се покажемо на нечему што је најинтимније, најмање, најзатвореније, спортским речником – „игра на петопарцу”, објашњава за „Магазин” академска вајарка Светлана Каровић Деранић, чланица оганизационог одбора, коауторка изложбе.

Тако Бијенале медаља и плакета показују колико се врсних уметника млађе и средње генерације њима бави, али и колико су им потребни јавни простори.

„Више то није питање ни институције или личности већ сазнања да таква форма може бити намењена и посвећена некоме ко није јавна личност, или некој емоцији, јер базично ликовна уметност се увек некоме посвећује”, додаје Каровић Деранић.

Таквом отвореном концепту бијенале остаје доследан избором тема, мотива и материјала. Од класичних приступа, пре свега металима и легурама, стаклу, дрвету и камену, у новије време полимерима, све је добродошло…Тако је на позив за учешће на овом скупу одговорило четрдесетак уметника, како новим, тако и наменски рађеним медаљама и плакетама, за одређене прилике награђивања и јубилеје. Поборници савременог концепта залазе све више у терен примењене уметности.

„Смисао или сврха изложбе је промена поимања медаље с њеног искључиво културно-историјског значаја ка естетско-уметничкој вредности. Догађа се инверзија у односу ликовне примењене уметности, односно ликовна преузима превласт, а тиме се мења и тумачење семантичког поља медаљерства. Паралелно с тим интригантно је изазовно и подстицајно промишљање куда се креће и куда ће се кретати израда медаља и плакета у Србији, као и српско медаљерство у целини. Надамо се да ће будућа бијенала привући уметнике који ће се с већом пажњом и снагом посветити изради медаља и плакета, ослобођени предрасуда о медаљерству као узгредној, подређеној и пратећој дисциплини”, напомиње Лука Вукићевић.

Изложба у Панчеву је за уметнике који се баве овом формом била прилика и да буду виђени. Изложене су медаље неких преминулих уметника, али и радови студената Ликовне академије и Академије примењене уметности.

Кружна или четвртаста плочица за заслуге

Медаља је плочица кружног облика од метала (злато, сребро, бронза, олово, легуре), уметнички производ почасног, меморијалног или јубиларног карактера. Личи на новац, али не служи новчаном промету. У ширем значењу је одликовање за војне и грађанске заслуге, награда за уметничка, научна и спортска достигнућа. На једној или обе стране медаље налази се рељефни приказ (портретни лик, алегоријски или историјски мотив) редовно с натписом. Прво се израђивала ливењем помоћу калупа, од 16. века и ковањем, а од 19. века галванопластичним поступком. Прве медаље настале су у доба касног Римског царства.

Плакета је четвртаста плочица од метала, мермера или легуре (бакар, бронза, злато, сребро) са рељефним приказом (нпр. портрет, слика, текст). Највише служи као спомен на неке јубилеје, или се додељује као признање или знак захвалности.

Историјско благо

Бијенале медаља и плакета увек нуди и историјски осврт на „задату” тему, али и илустрација како се визуелна поетика развија и еволуира кроз време. Овога пута, кроз панеле су представљени комади из „америчке” серије медаља Ивана Мештровића, али и оне везане за историју Србије. Из тог „поглавља” изложен је рељеф „Краљевина Србија”, из 1908. године, дело у карарском мермеру вајара Ђорђа Јовановића. Ту је и „Медаља за храброст”, установљена 1912. Период Другог светског рата представља Медаља за храброст установљена 1943. године и Орден народног хероја, чији аутор је Ђорђе Андрејевић Кун.