Пси су уз човека хиљадама година дуже него што се мислило

У тренутку када су људи још живели као ловци и сакупљачи, борећи се са суровим условима леденог доба, поред њих су већ били - пси. Два најновија научна рада објављена у часопису Nature доносе револуционарне увиде који померају границе нашег разумевања односа човека и његовог највернијег пратиоца, дубоко у прошлост.

Међународни тимови истраживача, међу којима су Андерс Бергстром, Вилијам Марш и Грегер Ларсон, доказали су да су пси живели уз људе још током касног леденог доба, најмање 5.000 година раније него што се до сада веровало.

Захваљујући анализи древне ДНК, потврђено је да остаци пронађени у Великој Британији и Анадолији, стари више од 14.000 година, заиста припадају псима, а не вуковима, како се раније често погрешно тумачило.

Ово откриће решава дугогодишњи научни проблем: многи „прапси” идентификовани на основу облика костију заправо су припадали изумрлим популацијама вукова. Тек модерна генетска анализа омогућила је поуздано раздвајање ове две врсте.

Посебно изненађује чињеница да су пси из удаљених крајева, попут оних из британске Гофове пећине и локалитета Пинарбаши у данашњој Турској, били генетски изузетно слични. То показује да је између 18.500 и 14.000 година пре садашњег тренутка постојала широка и повезана популација паса која се простирала широм Европе и западне Азије.

Посебно место у друштву

Још занимљивије откриће је да пси нису нужно следили људске миграције. Док су људи припадали различитим културама, пси су често били међусобно сличнији него њихови власници. Научници претпостављају да су се пси размењивали између заједница, па чак и остајали уз нове групе људи које су понекад насилно замењивале претходне.

Археолошки налази показују да су пси већ тада имали посебно место у друштву. Њихови остаци су понекад сахрањивани на сличан начин као и људи, што указује на емоционалну и симболичку повезаност.

Изотопске анализе додатно потврђују да су људи и пси делили и сличну исхрану.

„Мало је вероватно да су пси сами ловили велике количине рибе, што значи да су их људи активно хранили”, објашњава истраживачица Лизи Хоџсон, указујући на налазе из Анадолије, где су пси јели готово идентичну храну као и људи.

Истраживања показују и да су пси већ тада били присутни међу различитим групама ловаца-сакупљача и да су генетски ближи данашњим европским и блискоисточним расама, него арктичким псима.

Припитомљавани хиљадама година

Други тим, предвођен научницима из Франсис Крик института, анализирао је више од 130 узорака и идентификовао 14 паса који су живели међу људима пре више од 14.000 година, укључујући примерак из Швајцарске стар 14.200 година.

Ипак, научници упозоравају да присуство паса не значи нужно да су тада и припитомљени. Процес припитомљавања био је дуг и сложен, трајао је хиљадама година и вероватно је започео знатно раније, можда пре чак 25.000 година.

Генетичка истраживања показују да модерни пси потичу од данас изумрле популације вукова, а не директно од савремених сивих вукова. Раздвајање између те две линије догодило се пре између 27.000 и 40.000 година, током или непосредно пре последњег леденог максимума.

Додатно, студија објављена раније у часопису Science је показала да је већ пре 11.000 година постојало најмање пет различитих линија паса. Током наредних миленијума те популације су се међусобно мешале, стварајући генетску основу данашњих паса.