Телескоп Џејмс Веб снимио мистериозне црвене тачке, научници не знају шта је то
Научници су збуњени мистериозним објектима које је снимио свемирски телескоп Џејмс Веб, а најновија открића указују да би то могла да буде кључна карика која недостаје у разумевању формирања супермасивних црних рупа.
Ови објекти, названи „мале црвене тачке” (Little Red Dots - LRD), постали су једна од највећих мистерија модерне астрономије откако су почели да се појављују на сликама раног универзума пре четири године, извештава Њујорк пост.
„Ово је први пут у мојој каријери да сам проучавала објекат за који заиста не разумемо зашто изгледа онако како изгледа. Мислим да је фер назвати га мистеријом”, рекла је за CNN Џени Грин, професорка астрофизичких наука на Универзитету Принстон.
Иако су ране теорије сугерисале да би то могле да буду масивне галаксије са активним црним рупама, ови објекти су били мањи него што се очекивало и нису показивали типичну емисију рендгенских зрака.
Прекретница у истраживању, међутим, догодила се почетком 2026. године, када је тим истраживача са Универзитета у Копенхагену објавио студију која нуди до сада најубедљивије објашњење.
Анализирајући спектре тридесет таквих тачака, закључили су да су то „младе супермасивне црне рупе” скривене унутар густих „чаура” јонизованог гаса.
Нови модели, такође, сугеришу да су ови објекти заправо сто пута мање масивни него што је првобитно процењено. Њихов интензиван сјај и црвена боја не долазе од звезда, већ од екстремне топлоте гаса који црна рупа усисава, а чија светлост пробија густи омотач.
Објекат назван „Литица”
Њихова црвена боја је последица два фактора: космичког црвеног помака услед ширења универзума и густе прашине и водоничног гаса, који блокирају плаву светлост и пропуштају само црвене таласне дужине.
Велики корак ка разумевању ових објеката догодио се 2023. године, када је тим предвођен Аном де Граф из Харвард-Смитсонијан центра за астрофизику, користио Веб телескоп за анализу хиљада црвених објеката.
Међу њима је било око четрдесет LRD-ова, а један се посебно истицао - објекат назван „Литица”. Име је добио по оштром прелазу у свом светлосном спектру, од слабог ултраљубичастог до јарко црвеног зрачења.
Де Граф је објаснила да је то узроковано „веома густим водоником који је донекле топао”, што је потврдило да црвена боја долази од гаса који окружује централни мотор, а не од космичке прашине, како се раније мислило.
Верује се да је овај централни мотор - црна рупа. Ако је то тачно, то је феномен који, према њеним речима, „никада раније није примећен”.
Теорија о звездама које уништавају универзум
Док је „теорија младе црне рупе” тренутно доминантна, неки у научној заједници и даље разматрају друге могућности.
У раду објављеном у часопису „Астрофизички журнал”, Девеш Нандал и Ави Лоеб сугеришу да би црвене тачке могле да буду супермасивне звезде, такозване квази-звезде.
Ове првобитне звезде, које су могле да нарасту до масе милион пута веће од Сунчеве, формиране су од водоника и хелијума у раном универзуму и директно су се урушиле у супермасивне црне рупе након своје смрти.
Џорит Мати, астрофизичар који је сковао термин „црвена тачка”, верује да би ови објекти „могли да буду нека врста недостајуће карике”.
„Знамо да галаксије, попут нашег Млечног пута, имају супермасивне црне рупе у својим центрима, и док је то веома често, мистерија је како су се ове супермасивне црне рупе формирале. LRD би могле да буду у фази рођења, фази новорођенчади те формације, и ми их, можда, посматрамо први пут”, рекао је он.
До данас је идентификовано више од 340 таквих објеката, а појављују се између 600 милиона и 1,5 милијарди година након Великог праска. Занимљиво је да након тога практично нестају, што сугерише да је ово краткотрајна, али изузетно бурна фаза раста галаксије у историји универзума.
