Људи са повишеним холестеролом су дуговечнији
Холестерол је дуго био неправедно приказиван као главни кривац за срчане болести, али нова истраживања показују да прича није тако једноставна. Велике еколошке анализе, које су обухватиле податке из око 192 земље, откривају занимљив парадокс: земље са вишим просечним нивоима холестерола често имају и дуже очекивано трајање живота, пише у студији БМЈ, „Cholesterol and longevity: ecological analysis of global data”.
Ови подаци не значе да висок холестерол аутоматски чини људе здравијима или да лекари не треба да третирају ризичне нивое код појединаца. Уместо тога, научници указују да холестерол има сложену улогу у здрављу и да његов ефекат зависи од много фактора: старости, метаболичког здравља, животног стила и укупног присуства болести у популацији.
Холестерол је заправо кључна супстанца за наше тело. Он је неопходан за изградњу ћелијских мембрана, синтезу хормона попут тестостерона и естрогена, производњу витамина Д и жучних киселина које помажу варењу масти. Без њега, многи животно важни процеси не би могли да функционишу.
Страх од холестерола потекао је из студија које повезују високе нивое ЛДЛ („лошег” холестерола) са атеросклерозом и срчаним ударима. Ниво холестерола у популацији, међутим, не одражава нужно индивидуални ризик: фактори као што су упалне болести, генетика, физичка активност, исхрана богата биљним влакнима и омега-3 масним киселинама, значајно утичу на то како тело користи холестерол.
Бољи имунитет
Још једна чињеница из еколошких анализа приказује да у неким земљама са високим холестеролом, као што су Швајцарска или Шведска, смртност од срчаних болести је релативно ниска. То се приписује здравијем животном стилу, бољем приступу медицинској нези и правилној исхрани која балансира унос засићених масти.
Осим тога, старији људи са умереним или чак вишим нивоима холестерола често показују боље здравствено стање и нижу стопу смртности од инфекција и других хроничних болести. Холестерол помаже имуном систему и функционише као антиоксиданс у одређеним околностима, што додатно објашњава зашто он није увек „непријатељ”.
Закључак је јасан: холестерол не треба демонизовати, јер се не може посматрати „црно-бело”. Он је виталан за живот, а његов ефекат на здравље зависи од укупног контекста: старости, генетских предиспозиција, исхране, физичке активности и других фактора ризика, закључује се у студији.
