ПРЕМИЈЕРЕ

Холивуд стиже на Балкан

Од далматинских острва до Калемегдана - регион постаје сценографија футуристичког света и приче о пореклу и побуни у српско-америчком филму „Господар олује” чија премијера је заказана за 7. април у МТС дворани

У основи овог раскошног пројекта налази се лична прича (Фото A Garden of Titans)

Холивудско-српски акциони научно-фантастични филм „Господар олује“ окупља међународну и регионалну филмску екипу, предвођену продуцентом Небом Чупином, као и редитељима и сценаристима Зораном Лисинцем и Домагојем Мазуранићем.

Српска премијера заказана је за 7. април у МТС дворани, док редовна биоскопска дистрибуција почиње 9. априла широм Србије.

У основи овог визуелно раскошног пројекта налази се лична прича. Инспирацију за филм Неб Чупин пронашао је у сопственом детињству, што је обликовало и самог главног јунака - дечака, а потом и младића Неба, који у репресивном свету Аргоса, окруженом вечитом олујом, трага за истином и слободом.

Једна од кључних емотивних линија филма јесте однос између јунака и његовог деде, кога тумачи прослављени шкотски глумац Џејмс Козмо. Тај однос директно је надахнут Чупиновим одрастањем уз деду Божу, док је и само острво на коме се радња одвија - The Fig Island - својеврсна омаж личним успоменама и детињству.

„Мој живот, посебно детињство проведено са дедом у Далмацији, био је почетна инспирација. Међутим, прича је еволуирала у шири, узбудљив и комерцијалнији свет - у замишљени постапокалиптични универзум у којем двоје младих траже истину о свом пореклу. Упркос спектаклу, задржали смо оно најважније - породичне везе и вредности“, истакао је Чупин.

 

РЕГИОН КАО ФИЛМСКИ ЈУНАК

 

Визуелни идентитет филма у великој мери ослања се на аутентичне пејзаже региона. Далмација, са својим острвима и приморским градовима, постала је природна сценографија овог имагинарног света.

Филм је сниман у Далмацији али и на Ташмајдану и Калемегдану ( Фото A Garden of Titans)

Поред већ глобално препознатог Дубровника, филм је сниман и на Брачу, Хвару, Корнатима, Пагу, у Сплиту и Водицама - местима која не служе само као кулиса, већ као равноправни актери филмске приче.

„Хрватска има сирову, аутентичну снагу пејзажа коју камера не мора да измишља. Свака локација носи посебну енергију - од камене тишине до отвореног мора које делује бесконачно. Није нам била важна разгледница, већ осећај - Медитеран као простор сећања, слободе и емоције“, наглашава редитељ Домагој Мазуранић.

 

БЕОГРАД КАО НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНА СЦЕНОГРАФИЈА

 

Важан део визуелне архитектуре филма настао је и у Београду. Локације попут Калемегданске тврђаве и тунела код Ташмајдана добиле су ново, футуристичко значење.

„Калемегдан већ носи слојеве историје и сукоба. Уз минималне интервенције, добили смо простор који делује истовремено футуристички и узнемирујуће познато“, објашњава Зоран Лисинац који је потписао и сценарио за филм „Тома” и ТВ серију „Попадија”.

Сличан ефекат постигнут је и у ташмајданском тунелу, где је игра светла и угла камере створила атмосферу света после велике промене, подсећајући колико је танка граница између мрачне прошлости и могуће још мрачније будућности.

 

ПРИЧА О ПОБУНИ И ИСТИНИ

 

Радња филма смештена је три века након Великог потопа и прати двоје младих бунтовника који одлучују да пробију зид вечите олује и закораче у забрањено. На том путу суочиће се са тајнама о пореклу свог света - истином коју вековима скривају бесмртни господари Аргоса.

Уз Џејмса Козмоа, у филму играју и Керолајн Гудол, Марко Илсо и Сара Софи Буснина, док регионалну глумачку поставу предводе Горан Богдан, Сергеј Трифуновић и Ивана Дудић.

 

ФИЛМ КОЈИ ПОВЕЗУЈЕ ХОЛИВУД И РЕГИОН

 

„Господар олује“ већ је привукао пажњу америчких медија као једно од интригантнијих жанровских остварења у 2026. години. Филм се од 13. марта приказује у више од 300 биоскопа широм САД, док домаћа публика има прилику да га погледа од 7. априла.

Посебност овог пројекта лежи у чињеници да представља једну од првих аутентичних копродукција Холивуда и Србије - пројекат који регион позиционира као равноправног учесника глобалне филмске индустрије, са сопственим ауторским рукописом и визуелним идентитетом.