Узорци са астероида садрже и ДНК и РНК
Сва основна „слова” генетског кода живота управо су откривена у узорку астероида. Јапански тим, предвођен Тошики Кога из Japan Agency for Marine-Earth Science and Technology (JAXA), објавио је у часопису Nature Astronomy да је у узорцима астероида Рјугу (Ryugu) пронађено свих пет нуклеобаза А, Г, Ц и Т аденин, гуанин, цитозин и тимин које чине ДНК), као и У (урацил, која је део РНК).
Ово откриће показује да се основни градивни елементи ДНК и РНК могу формирати абиотички у свемиру, кроз хемију на астероидима богатим угљеником. Претпоставља се да су управо овакви молекули стигли на рану Земљу путем удара астероида, чиме су „посејали” живот на њој. На самом Рјугију нема живота, али постоје основни састојци потребни да се створи живот.
Узорке са Рјугуа на Земљу је 2020. године донела јапанска свемирска мисија Хаyабуса2, коју је спровела јапанска агенција за истраживање свемира. Већ 2023. године међународни тим је у тим узорцима пронашао једну нуклеобазу - урацил. Сада су јапански научници потврдили присуство свих пет.
То значи да су ови састојци живота вероватно били распрострањени широм Сунчевог система у његовим раним фазама.
Зашто су нуклеобазе важне?
Нуклеобазе су органски молекули који садрже азот и чине „слова” генетског записа у ДНК и РНК. Пет главних база које чине нуклеинске киселине су аденин и гуанин (пурини), као и цитозин, тимин и урацил (пиримидини). Ови молекули, у комбинацији са шећерима и фосфатима, формирају нуклеотиде, основне градивне јединице генетског материјала. Без ових база не би постојао генетски код, који омогућава организмима да расту, размножавају се и еволуирају, пише Space.com.
Проучавањем пурина и пиримидина у узорцима Рјугуа, научници могу да реконструишу хемијску историју примитивних астероида. То им помаже да разумеју како су градивни елементи живота могли настати и постојати широм Сунчевог система.
Мисија Hayabusa2 донела је укупно 5,4 грама нетакнутог материјала са астероида. Истраживачи су морали да раде у ултра-чистим лабораторијским условима како би избегли контаминацију. Органске молекуле су издвајали помоћу воде и хлороводоничне киселине, а затим их додатно пречишћавали како би их детектовали.
У оба анализирана узорка пронађено је свих пет нуклеобаза, у приближно сличним количинама.
Нетакнути узорци из свемира
Ово откриће уклапа се у ранија сазнања о свемирским стенама. На пример, Murchison метеорите и Orgueil метеорите су већ раније показали присуство различитих органских молекула, укључујући нуклеобазе. Ипак, метеорити који падну на Земљу могу да буду контаминирани током свог пута.
Зато су посебно важни нетакнути узорци из свемира. И узорци које је донела НАСА са астероида Bennu 2025. године су, такође, садржали свих пет нуклеобаза.
Астероиди попут Рјугуа, Bennua и матичног тела метеорита Orgueil представљају остатке раног Сунчевог система, старе око 4,5 милијарди година. Они чувају материјале који су готово неизмењени од тог времена.
Занимљиво је да се хемијски састав ових астероида разликује. Метеор Murchison је богатији пуринима, док Bennu и Orgueil садрже више пиримидина. Сматра се да на овај однос утиче амонијак, кључни молекул који одређује које нуклеобазе ће се формирати.
Упоређујући узорке са Рјугуа са овим метеоритима, научници могу да прате космичко порекло молекула који су вероватно довели до настанка живота на Земљи. Резултати сугеришу да су кључне компоненте генетског материјала могле да настану у свемиру, а затим да буду допремљене на Земљу током њених раних година.
Другим речима, прича о животу на нашој планети вероватно је дубоко повезана са хемијом древних астероида.