Рајске плаже, златни храмови и разуздани град

Тајланд је светски позната туристичка дестинација која радозналим и авантуре жељним туристима пружа одмор на предивним пешчаним плажама и садржајне обиласке градова уз упознавање овдашње традиције и културе.

Отуда и није чудо да сам се Тајланду враћао у више наврата, увек откривајући нешто ново и занимљиво у овој великој и лепој земљи.

У Банкоку је овог пута то ново, прво, био предиван поглед с врха тридесетоспратног хотела у Сукумвиту, у популарном и веома живом делу града, поготово када би се упалила безбројна светла велеграда, а затим и посета парку Лумпини с језером у средини и ноћно крстарење Чао Прајом. Моћна река тече поред неких од најзнаменитијих грађевина Банкока.

Туристи не треба да пропусте ни посету кући Џима Томпсона, Американца који се заљубио у Тајланд, преселио у његов главни град и ту поново оживео традиционално ткање свиле. Патаја, јужно од Банкока, и Чианг Маи на северу Тајланда биле су следеће дестинације на нашој амбициозној рути.

Будисти у граду Чианг Маи

Насупрот разузданој Патаји, Чианг Маи, дубоко у унутрашњости земље, нуди посету великом броју будистичких храмова и сусрет с будистичким монасима у њиховим наранџастим одорама. Канал опасује центар града, а и овде је мноштво ресторана који нуде локалне специјалитете, спремане углавном с благим кокосовим млеком и често веома љутих, по невероватно јефтиним ценама, када се упореде и с осталим деловима Тајланда.

Ова земља је идеална ако сте одлучни да комплетан одмор проведете у опуштању на прелепим, безбројним плажама. Тако је прва наша дестинација била острво Ко Самуи и на њему плажа Ламаи, релативно мирнија у односу на бучну плажу Чавенг, највећу на острву. Ово острво је на источној страни, тамо где је Јужнокинеско море и тајландски залив, па је температура мора пријатна, а таласи су стални, некад мањи, некада већи.

Одатле се трајектом брзо стиже и до суседног острва Ко Фанган и плажа с белим песком.

На Ко Самуију налази се предиван аеродром, уроњен у природу и нимало налик на оне огромне и безличне ваздушне луке свуда по свету.

Током овог пута обишли смо и острво Ко Ланта на другој страни Тајланда, оној окренутој ка западу, односно Андаманском мору.

Острво Ко Ланта

Ко Ланта је велико острво на коме живи углавном муслиманско становништво. Потребно је више од сата вожње да би се с моста, преко кога се улази на острво, одмах после кратке вожње трајектом стигло до крајњег југа. И овде су за туристе изграђени ризорти, преслатке кућице, бунгалови покривени трском.

Мотор је на овом острву најчешће превозно средство – возе га и стари и млади, и мушкарци и жене, па сам га и сам једног дана изнајмио. На Тајланду се иначе вози левом страном, тако да је осим мог неискуства у вожњи мотора и то био један од фактора који ме терао да будем крајње опрезан.

Масажа у Патаји

Патаја је леп, типичан град на мору, с дугим шеталиштем под палмама тик уз пешчану плажу и многобројним хотелима и ресторанима начичканим на њему. Патаја је, међутим, најпознатија по ноћном животу. И док непрестани позиви на масажу у централним улицама града неко време и могу да буду интересантни, након дан, два почињу да делују одбојно и чак вулгарно.

Пад таи који се памти

На Ко Ланти сам отишао и до ресторана у коме сам био пре неколико година и који ме и овог пута одушевио врхунским квалитетом хране, далеко изнад осталог што сам пробао. Наравно да сам узео пад таи, класично, можда и најпопуларније јело на Тајланду, а прави се од прженог поврћа са нудлама (тестенином), где се додају тајландски зачини и онда поспе уситњеним кикирикијем и соком лимете. Уз то сам пробао и фантастични кари с басмати пиринчем, као и дезерт – популарни манго с лепљивим пиринчем, преливен кокосовим млеком, овдашњи слатки специјалитет коме је тешко одолети.

Три сата за уличну храну

У Бангкоку туристима је на располагању трочасовна тура обиласка мање познатих локалних ресторана, у којима кувари пред вама спремају тако популарну, уличну храну. Наша мала група посетила је у тих три сата у невероватно живој кинеској четврти Банкока неких десетак таквих ресторана, заправо једноставних уличних штандова, гледајући како се овде припрема и једе фантастично укусна храна.

Мајмуни, вешти крадљивци

На само десетак метара од ризорта на острву Ко Ланта почиње национални парк, богат непроходном шумом из које непрестано долазе мајмуни који краду све што стигну, понајвише храну, наравно. Упозорење да чак затварам браву на бунгалову, јер мајмуни знају како да и њу отворе, заиста је било од користи.