Авангарда, језик лудости

Последњих месеци запажене су емисије Бориса Миљковића, истакнутог редитељ и писца, о култури Срба у Хрватској и Европи, а, ево, сада је и аутор документарног серијала „Авангарда, језик лудости”, који се емитује средом на РТС 2, у 21.55, где нас води у потрагу за правим инспирацијама и разлозима првих уметничких праваца авангарде.

Миљковић важи за редитеља увек спремног за креативне игре у ТВ медију, а авангардна уметност је његова омиљена област....

– Настанак авангарде је органски везан за 20. век, никада раније уметност није била тако чврсто везана за друштвене промене као што се десило у прошлом веку – каже наш саговорник. – Промене које су се дешавале у сменама власти, друштвених поредака, борби за родну једнакост биле су отиснуте, насликане, извајане, изведене у уметностима готово тренутно. Економски развој Новог света, револуција у Русији, велики ратови, и Први и Други, блоковска подела света, шездесете, сексуална револуција, седамдесете, осамдесете са својим турбуленцијама, рокенрол добиле су свој приказ, тренутним деловањем у уметности. Покрети који су се развијали паралелено или чак испред великих померања у друштву – од Даде, футуризма, надреализма, флуксуса, неодаде и тако даље били су јединствени у свом настанку и коментару у читавој историји, чини нам се. Идеја да реализују овај серијал је проистекла из турбулентних времена у којима тренутно живимо.

Миљковић нам открива зашто је серијал назвао „Авангарда, језик лудости”:

– Авангардни покрети имају, готово по правилу, и авангардну абецеду, иконографију, споразумевање и комуникацију. Понекад она публици изгледа претерано, неразумљиво или лудо, ако хоћете. Касније се открива да је језик сасвим адекватан ономе што хоће да се каже. Револуције и обрти су веома често неочекивани и супротни очекивањима. 

У прве две емисије, од десет колико има серијал „Авангарда, језик лудости”, наставља, говорило се о чувеном Кабареу Волтер. У трећој епизоди било је речи о партизанским филмским еповима. Каже да не треба заборавити да су се у самом врху власти, а пре тога и у конкретном рату против окупатора, налазили готово сви предратни надреалисти, а неки међу њима су били, као, на пример, Коча Поповић, по свом деловању и умећу министри, амбасадори и вође новонасталих идеја, из којих је рођена послератна Југославија. С ове дистанце, она изгледа као надреалистички експеримент. Четврта емисија је била посвећена феномену Илије Босиља, једног из чувене Шидске тројке – Шумановић, Босиљ, Мангелос. Иако по неким теоретичарима припада сасвим колетералном току у уметности 20. века, Босиљ је исписао, према мишљењу аутора, изузетно занимљиве, необичне и сасвим авангардне приче. Он је отац Мангелоса, неизоставног уметника и теоретичара Горгоне, једне од најзначајнијих авангардних група са наших простора, друг несретног Саве Шумановића и особена личност натерана да испред соцреалистичке комисије сликањем уживо доказује своју аутентичност – што је једини такав случај познат у историји. Пета епизода је, на неки начин, била посвећана оцу и сину Башичевић, али и изложбама у Њујорку и широм света.

– Из те теме покушавамо да деривирамо дугометражни документарни филм. Видећемо како ће то ићи – каже Миљковић.

Документарни серијал „Авангарда, језик лудости” био је посвећен и уметницима Леониду Шејки, Томи Готовцу и Слободану Шијану, уметничкој групи „Горгона”…

– У новој, осмој епизоди серијала, под називом  „Изведба”, која је вечерас на програму РТС 2, у 21.50, говориће се о томе шта се све дешавало и шта се данас дешава у авангардној уметности нашег суседства – земљама Источне Европе, посебно у данашњој Русији и некадашњем Совјетском Савезу из ког је потекао најзначајнији авангардни покрет 20. века. Такође, биће речи и о томе какво место у овој причи заузима Јоко Оно. О томе говоре: Томаж Гланц, професор Циришког универзитета, и Бригита Коерс, директорка архива чувене изложбе савремене уметности „Документа”.

Питамо редитеља каква још изненађења припрема:

– Управо радим на пројекту који се тиче вештачке интелигенције и културе коју може да произведе. На трагу смо огромних извора енергије... Главно питање наших разматрања је – какву ће културу тај пројекат произвести? О томе разговарамо са значајним зналцима на Харварду, ЦЕРНУ-у, познаваоцима старих култура, Захијем Хавасом, експертима Винчанске културе, на пример, разговараћемо и са уметницима наше епохе, Марином Абрамовић, Шерифом Бакром, Мрђаном Бајићем, Олафуром Елиасоном, Де Стил Марковићем... Тема је актуелна. Надам се да ће бити емитован до краја године – рекао је Борис Миљковић.