Љубица Комленић: Љубав је главни састојак живота и хране

Гошћа подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар” била је Љубица Комленић, светски кулинарски судија, која живи и ради у Италији. Прва је странкиња која је предводила национални италијански кулинарски тим. Кулинарски је судија са максималном лиценцом категорије А, завршила је Факултет за кулинарство и данас ради са куварима који су се изборили за чувену Мишелинову звездицу.

Наши грађани имају прилике да је гледају као судију у емисији „MasterChef Srbija”.

У подкасту је говорила о свом животном путу, који није био лак јер је са 200 позајмљених марака и једним кофером отишла у Италију, о својој посвећености кулинарству, о томе где људи највише греше приликом припремања хране, највећем кулинарском изазову, јелу са највише похвала…

– Мој пут је био трновит и тежак, али оно што је најбитније је да никад не треба одустати ни од чега у животу, морамо само напред да идемо и мислим да свако од нас може да постигне циљ ако жели и ако стварно верује у то. Кренула сам у Италију са 19 година, нисам ни језик знала, само сам немачки говорила. Отишла сам у једно мало туристичко место и размишљала, онако као кроз шалу, која су два најплаћенија посла у Италији - први је био да будеш доктор, други кувар. За доктора ми је можда било касно, али за кувара још није. И ушла сам у кухињу, прала сам судове, учила језик, и имала сам срећу што се после две недеље разболела једна жена која је пржила рибу. Почела сам то да радим ја и заволела сам тај посао. Али баш сам била јако малтретирана од стране обичне куварице, која је имала јако велику сујету и љубомору. Све сам то издржала и сваку ноћ сам ишла кући и плакала сам, али пред њом никада. Једне ноћи сам отишла испред једне мале цркве Мадонина дел Маре, у месту која се зове Каорле, и исплакала сам се тако јако рекавиши да ми од тог тренутка више нико неће бити шеф. И успела сам да са 23 године већ постанем шеф – истакла је Комленић.

Говорила је и о томе да је самохрана мајка троје деце, да се 2005. развела кад се родила њена најмлађа ћерка.

– Када останеш сама са троје деце – или паднеш или се дигнеш. Ја сам имала срећу јер сам се дигла и надам се да све жене ће поступити тако због деце и због себе. Јер не треба да тонемо, већ треба да нам то све да снагу да идемо даље кроз живот и да се супроставимо свим проблемима. Они су прављени да се реше а не да се избегавају. Тачно је да сам изјавила да бих радије месецима јела хлеб, маст и алеву паприку него да пристанем на компромисе који убијају душу. Мислим да свако треба да уради тако јер ако имамо душу која је чиста, која је читава, која је цела, онда смо и ми још увек живи и можемо све да урадимо. А ако продамо душу ни за шта, чему онда све? То учим и моје ученике. Јер ако прихватимо компромисе колико то може да траје? Шест месеци, годину дана? Тада пукне и онда онда си изгубио све… – сматра наша саговорница.

Да постане најбоља у области кулинарства помогао јој је, каже, и српски инат.

– Кад се пробуди тај наш српски инат, мислим да уз дисциплину можемо стварно да „разбијемо” све. Било је разних ситуација. Сећам се једног момента, била је ратна ситуација код нас, а ја Српкиња у страној земљи. Говорили су и да су Срби убице, свега је ту било помало. Али, све то, корак по корак, ми је дало снагу да идем даље, да учим што више, све док нисам била позвана од националног италијанског кулинарског тима да их тренирам. Није се десило у историји да национални италијански кулинарски тим, а причамо о земљи од скоро 70 милиона становника, и брањење њихове заставе, треба на олимпијадама да тренира тамо нека плавуша Љубица Комленић, Српкиња из Бача… – нагласила је Комленић.

Њен став је да је љубав главни састојак и живота и хране и да ако у наш живот унесемо пуно љубави – то представља рецепт за срећан живот.

– Постоји пуно јела која имају емотивну вредност за мене. Моја покојна мајка ме је увек дочекивала код куће са домаћом супом, са сармом и су моменти које памтим када сам се једном годишње враћала у моје место. Тада сам морала да видим и домаће кифлице. Најежила сам се када је у такмичењу једна такмичарка спремила домаће кифлице тако да су биле исте као што их је правила моја мама… То су те једноставне ствари пуне љубави, пуне емоција које не можеш да купиш новцем – додала је гошћа нашег подкаста.