Пупинова пита
Да ли посластица од шљива у мешеном тесту заиста води порекло из родног села великог научника. Идворани више верују да је реч о нечијој сналажљивости да искористи цртицу из Михајлове биографије, него о колачу који потиче из ових крајева
Легендарна је минијатура о Михајлу И. Пупину и оних пет центи у џепу, који су били једино што је понео у далеки свет.
„Када сам се искрцао пре четрдесет и осам година у Касл Гардену (1874), имао сам у џепу свега пет центи... а донео и пет стотина долара, моја судбина у новој, мени потпуно непознатој земљи, не би била ништа друкчија... Нисам ја дошао у Америку као печалбар да зарадим паре. Ја сам дошао са знањем, а знање ми је донело имање, а не обратно. Имање је, дакле, дошло као нешто споредно. За младог човека уопште није несрећа бити без новаца, ако се одлучио да сам себи крчи пут самосталном животу...”
Ова прича је прерасла и касније нашла место у многим мотивационим говорима. Но, мање је познато да је тих пет центи дао за парче пите, а запис има и наставак, којим благонаклоно према својим, тада младим годинама, примећује: „млади досељеник, као што сам тада био ја, и не почиње ништа док не потроши сав новац који је понео собом”.
На том месту, смештеном међу корице књиге „Од пашњака до научењака”, тек је дат наговештај да га је пита подсетила на родни крај Идвор, дом, мирисе...
Ипак записао је да је то „у ствари била назови пита, у њој је било мање шљива, а више коштица!”
У Пупиновом родном селу Идвору нема много засада шљива, али је рецепт за питу од плавих шљива у мешеном тесту проглашен пореклом директно из његовог села, а још се и тврди да се на „идворски начин” припрема широм света.
Идворани, пак, сумњичаво гледају на ту ствар. Овде су, додају, од када је света и века, популарније неке друге посластице, па ће пре ће бити да је неко пажљиво прочитао научникову аутобиографију и тако једној пити, у његову част, наденуо име „Пупинова”.
Ни у „стручној” литератури пита тог назива се не помиње, ни у „Великом народном кувару” Спасеније Пате Марковић, нити у другим народним куварима, док се у класичним куварима 20. века рецепти сличног састава појављују под генеричким називом „Пита од прхког теста с воћем”.
Благодарећи вештачкој интелигенцији даље се долази до податка да се посластица таквог састава често назива „стара српска пита”, а да је „Пупинова” постала у новије време у част научника Михајла Пупина, јер се верује да је то био први оброк који је појео по доласку у Америку.
Ипак, Пупинова пита данас се промовише као део гастрономске традиције јужнобанатског Идвора, па је тако помиње и „Тејст Атлас”, својеврсни гастрономски водич кроз једну земљу, којим се служе домаћи и инострани туристи. Како се редовно ажурира, недавно је објављен и нови кроз кухињу Србије, а на карти свих региона, прво место заузели су управо производи из Војводине. И ту, поред перкелта и гомбоца, сремске кобасице и фиш паприкаша, резанаца с маком и футошке сарме, паштете од фазана и војвођанског коха, словачких херовки и мађарског пецива фонтоша, високо је вреднована и „Пупинова пита из Идвора”.
У Идвору се скромно јело
У Пупиново време, а то је средина 19. века, у његовом родном Идвору и Банату, народ се хранио скромно, a jело се углавном два пута дневно. Ручак је бивао око поднева, вечера пре мрака и на столу је обавезан био домаћи хлеб, често од мешаног брашна или проја и поред сир и кајмак. Поред сланих оброка који су се јели дрвеним кашикама, јер је виљушка била реткост у сеоским кућама, од посластица су се спремале гомбоце, кранцле, китникез – сир од дуња, колач на кукурузовини, па крофне и штрудле, а најсиромашнији су се током зиме сладили бундевама и јабукама, печеним у зиданим сеоским пећима.
ПИТА ОД ПЛАВИХ ШЉИВА
Потребно је:
За тесто
550 г брашна
125 г маргарина
250 г шећера
2 јаја (једно цело и једно жуманце)
2 дл млека
прашак за пециво
кашичица соде бикарбоне
За фил:
700 г шљива
250 г шећера
пола кашичице ванилин шећера
шећер у праху
Очистити шљиве и извадити коштице, па их по жељи посути циметом. У већој вангли измрвити маргарин с брашном, док се не добије растресита смеса, па додати шећер, прашак за пециво и соду бикарбону. Све добро промешати, убацити јаје, жуманце и млеко, па мешати док се не добијете компактно тесто које се одваја од ивица посуде и по потреби додавати брашно.
Тесто поделити на два дела. Део развући оклагијом у облику коре и положити га да прекрије дно тепсије за печење, претходно добро намазане масноћом. На тесто распоредити очишћено шљиве, посути одгоре преостали шећер, па све прекрити другим делом теста, такође развученим у кору. Виљушком притиснути ивице, тако да буду добро затворене, како фил не би исцурио током печења.
Питу пећи двадесетак минута у рерни загрејаној на 180 степени, а посути је шећером у праху тек кад се прохлади.
