Балтичко море умире
Балтичко море, једно од највећих и најзначајнијих унутрашњих мора Европе, већ деценијама показује знаке озбиљног еколошког стреса. Упркос бројним напорима за очување и програмима заштите животне средине, квалитет воде не показује значајно побољшање.
Стручњаци упозоравају да комбинација климатских промена, наглог раста алги и сложених унутрашњих циклуса материја, ствара зачарани круг деградације, који обичне мере „узрока и последице” не могу да зауставе.
Како извештава Euronews, многи сада позивају на потпуно преиспитивање приступа управљању Балтичким морем, указујући на потребу за далеко амбициознијим и свеобухватнијим стратегијама заштите.
Најновији извештај Лајбниц института за истраживање Балтичког мора у Варнемундеу (IOW) то јасно потврђује. Научници упозоравају да море доживљава процес еутрофикације, када прекомерна количина азота и фосфора у води изазива цветање алги, што доводи до драстичног смањења кисеоника и гушења воденог света.
„Како се овај вишак алги разлаже, производи значајне количине угљен-диоксида”, истиче се у извештају, „што узрокује пад pH вредности морске воде и повећава ризик од њеног закисељавања.”
Овај феномен, даље, озбиљно угрожава живот риба, шкољки и микроорганизама који чине основу морског екосистема.
Мртва зона језера
Одакле долазе хранљиве материје које покрећу овај еколошки ланац? Одговор је једноставан, али забрињавајући: од људске активности.
Интензивна употреба хемијских ђубрива, стајњака са сточарских фарми и лоше пречишћене отпадне воде представља посебно озбиљан проблем.
Како извештава Политико, стајњак и урин са фарми у земљама на ободу Балтика, заједно са хемијским ђубривима, продире кроз земљиште у подземне воде, затим улази у реке и коначно доспева до мора. Као резултат тога, у централном делу Балтика формирала се огромна мртва зона, површине 1,5 пута веће од територије Данске, где живот готово потпуно изумире због недостатка кисеоника.
Нитрати у води
И док Балтички регион доживљава драматичне последице, проблем није ограничен само на север Европе. Стручњаци процењују да трећина европских залиха слатке воде садржи нивое нитрата који се сматрају неприхватљивим.
Европска агенција за животну средину (ЕЕА) упозорава да се ситуација не поправља, упркос постојећим регулативама.
У Шпанији, фарме свиња загађују подземне воде, док у Италији ђубрива из усева и воћњака озбиљно утичу на реке и приобалне екосистеме. У Холандији и Белгији, стајњак са млечних фарми продире дубоко у земљу, изазивајући непоправљив губитак биодиверзитета и токсично цветање алги дуж обале, што угрожава локалну риболовну индустрију и рекреативне активности.
Како овај процес може да се заустави? Кључ је у регулисању штетних пољопривредних пракси и смањењу њиховог интензитета. За Балтичко море, то конкретно значи ограничавање загађења хранљивим материјама и обнављање природних приобалних филтера, као што су фјордови, естуари и лагуне.
Према Euronews-у и извештају IOW-а, „промовисање ливада морске траве или намерно гајење микроалги за активно извлачење хранљивих материја из воде“ може значајно да допринесе опоравку екосистема.
Гребени и лежишта дагњи, такође, делују као природни филтери, који побољшавају квалитет воде и помажу у враћању равнотеже у морски живот.
Уз све ове напоре, циљ стручњака је очување Балтичког мора пре него што ови процеси постану неповратни.
Стање у којем се налази је упозорење за читаву Европу: деградација морских екосистема и загађење хранљивим материјама шире се и на друге регионе, показујући колико је хитно редефинисање приступа заштити вода и примена одрживих пракси које укључују закон, али и иновативне еколошке технологије. У супротном, Балтичко море, као и многи други европски водени системи, ризикује да постане пример катастрофе коју је могла да се спречи комбинацијом науке и одговорног људског деловања, закључује Euronews.
