Лав у срцу
Бенгалски тигaр из авантуристичког сафари парка „Касела” скочио је на кров туристичког камионета с решеткама током вожње и поштено преплашио путнике
Судећи по кретању великог броја возила ка западу Мауриуцијуса, чак и у овом периоду влажне климе, најпривлачнији туристима је сафари у авантуристичком џунгла-парку „Касела”, чија рељефна слика се по слетању авиона из било ког правца света може угледати на главном зиду аеродромске зграде.
Поред најстарије ботаничке баште на јужној хемисфери са 650 врста тропских биљака, „Касела” парк са животињама џунгле у природном окружењу је највећа атракција, а узбудљиви обилазак кошта око 75 евра. Током сафарија, ако нема кише можете да храните жирафе и зебре које, као и нојеви, дотрчавају до отвореног камионета с туристима. У вожњи запажамо и оне који квадовима јуре кадар с брзим антилопама и туристе који јашу камиле. На последњој станици, свако може да се провоза ролеркостером низ тропске падине, али има их више који се уместо тога сликају на оклопу џиновских корњача.
Људе који који траже још адреналинских узбуђења чека спреман караван „кавеза”, како зову туристичке камионете с решеткама, за неописиву вожњу кроз пространство с дивљим мачкама: кроз мале џунгле лавова, тигрова и гепарда. Задужена за безбедност на овом сафарију, студенткиња фискултуре и однедавно водич у „Касели”, Дидо, строго каже да никако телефон и прсте не провлачимо кроз решетке: „Ако не намеравате да храните дивље мачке које само наизглед желе да позирају”, додаје.
Како открива путницима који се с фото-апаратима гурају да кроз квадратић решетке направе најбољи портрет лава као доминантне фигуре у царству дивљих мачака, овде тигра сматрају краљем џунгле:
„Тигар је борац и иде увек сам у лов, док се лав креће у чопору са лавицама. Тигар, сав у мишићима и снажне воље, увек ће победити лава ког краљем џунгле сматрају због гриве око главе и заштитне улоге у чопору. Тигрови су и добри пливачи, јер воле воду. А највише воле да доминирају!”, рекла је на крају тумачећи скок једног од девет бенгалских тигрова пореклом из Индије на кров нашег заштитног „кавеза”, што је изазвало узбуђење и устајање свих путника, али и усијавање мобилних телефона.
У овом парку који је почео с неколико лавова данас их је 39, међу којима су и они без гриве, кастрирани, зато да се здравствени проблеми који они имају не шири на потомство.
На крају, ко се после ове вожње одважио, отишао је и у понуђену шетњу с лавицама. Иако нам није било свеједно док смо најпре иза ограде посматрали њихову борбу у скоковима с дрвећа, када смо ушли, одабрана лавица питомо је легла испред нас очекујући да је мазимо по леђима. Ипак, после извесног времена се заморила и почела да шири чељуст и гризе дрвени штап чувара. Да ли је овај програм за њу задовољство или рутина, питали смо. Дидо нам одговара да лавице и остале животиње у „Касели” никако не добијају, како неки нагађају, умирујућа допинг средства : „Животиње које су углавном овде рођене и одрасле међу људима, које хранимо са 15 килограма меса дневно, највише траже љубав. То је наш рецепт!”
Испраћају нас кроз Птичји врт поред Музеја рума ка излазу, с поруком да се свако ко је ушао међу лавице сматра „лавом у срцу”.
