Вакцине против Алцхајмерове деменције

Очекиванa дужина живота знатно је повећана током прошлог века, али године доброг здравља изгледа да нису ишле у корак с њом. Чини се да ће за три-четири године 1,4 милијарде људи, што је шестина светске популације, имати 60 или више година, што значи да је глобални тренд повећање дужине живота. Овај тренд је започео пре више од једног века. Први пут у људској историји, свака особа рођена данас има разумну шансу да прослави свој 60. рођендан. Да ли је повећање очекиваног животног века праћено повећањем очекиваног здравља или се ствара свет старачких домова у којима има све више дементних?

Око 55 милиона старијег света живи са деменцијом, а предвиђа се да ће тај број порасти на око 140 милиона до 2050. године. Сада је дементних у свету 35 милиона, у Европи 12 милиона, а 140.000 у Србији. Последице деменције су катастрофалне за пацијенте и за њихове породице, као и за системе здравствене и социјалне заштите. Постоје различите врсте деменције, али доминира Алцхајмерова болест, са 60 до 80 одсто заступљености. Она је неуродегенеративно стање које уништава мозак и проузрокује постепени губитак меморије, способности распознавања личности и разума.

Прва особа којој је минхенски психијатар Алојз Алцхајмер 1906. године дијагностиковао деменцију била је 50-годишња госпођа Аугуста Детер, која му је приликом прегледа рекла: „Ја сам такорећи изгубила себе.” Убрзо потом, умрла је неизлечена, што се догађа и данас, јер су сви медицински третмани Алцхајмерове деменције били у експерименталној фази или су пропали. На тржишту постоји неколико лекова, али они једва успоравају напредовање болести, а далеко од тога да је лече.

Главни узрок болести – старост 

После смрти госпође Детер, пред крај 1906. године, доктор Алцхајмер је на аутопсији видео да је кора њеног мозга била дебела од 1,5 до 2 мм (нормално је до 3 мм) и препуна лепљивих површина. Лепљиве наслаге, или плакови, постале су карактеристична одлика болести. Осамдесетих година прошлог века потврђено је да су у мозгу формирани раније непознати специфични протеини названи бета-амилоиди. У међувремену, у унутрашњости неурона оболелих виђени су сплетови влакана који припадају одраније познатом протеину названом тау.

Ова открића су 1992. године довела до хипотезе о амилоидној каскади. Бета-амилоид нормално постоји као растворљив и користан протеин у мозгу, али каскадна хипотеза претпоставља да је кључни догађај код Алцхајмерове болести абнормално гомилање тог протеина искључиво у мозгу. Оба протеина током више година доводе до дисфункције и смрти неурона. Шта тачно покреће ову каскаду, углавном је непознато, али представља основ на коме је грађена водећа теорија о настанку Алцхајмерове болести.

Фармацеутске фирме су углавном експериментисале с лековима малих молекула, дизајнираним да циљају бета-амилоид и разграде га. Између 2001. и 2021. године десетине једињења је ушло у клиничка испитивања, али ниједно није преживело: нису деловала или су имала токсичне нежељене ефекте – или оба. Као резултат тога, хипотеза о амилоидној каскади пала је у немилост, што је навело истраживаче да траже разне друге узроке болести. 

Последњих година дошло је до коришћења самог имунског система за напад на амилоидне плакове. Један од начина да се то постигне јесте примена моноклонских антитела, која су лабораторијска копија правих антитела. Пре три године појавио се лек у у облику моноклонског антитела развијеног у биотехнолошкој компанији „Биоген”, са седиштем у Кембриџу, Масачусетс. Лек делује тако што се везује за токсичне плакове бета-амилоида, подстичући имунске ћелије да их гутају. У јуну 2021. године Америчка управа за храну и лекове (ФДА) одобрила је моноклонски адуканумаб, који је постао први лек за Алцхајмерову болест (-маб је суфикс изведен из monоklonal antibody). „Биоген” је сада напустио адуканумаб из, како фирма наводи, немедицинских разлога у корист сличног моноклонског антитела названог леканемаб, који је развијен заједно са јапанском фирмом „Еисаи”. У клиничким испитивањима, овај лек је довео до значајног смањења умног пада код већине – али не код свих оболелих. Такође, смањио је пад њихове способности за самосталан живот. ФДА га је 2023. године одобрила за употребу у раној фази Алцхајмерове болести. Донанемаб, још један моноклонски лек за разбијање амилоида, компаније „Ели Лили”, такође је добио одобрење ФДА у јулу исте године. 

Према речима имунолошкиње Мари Коско-Вилбоа из биотехнолошке компаније „AC Immune” у Лозани: „Успех ових лекова био је прекретница; донанемаб и леканемаб су коначно доказали да се, ако се елиминише плак, спасава оболели од умног пада.” Моноклонална антитела су, изгледа, била успешна тамо где лекови малих молекула нису успели, а разлози за то су различити. Пре свега, моноклонска антитела су специфична јер циљају само амилоид у плаковима, а не природни, растворљиви облик протеина, који има важне биолошке функције у мозгу. Међутим, моноклонска антитела су далеко од савршених. Она се прилично брзо распадају у телу, па се леканемаб даје у инфузији интравенозно, око сат времена, једном у две недеље. Није ни јефтин, цена је 26.500 долара годишње по пацијенту. Штавише, значајан део оних који га узимају развија озбиљан оток у мозгу. У великом испитивању у фази три 12,6 одсто пацијената је дијагностиковано са овим нежељеним ефектима. Као да је желела да подвуче ову поенту, Европска агенција за лекове је у јулу 2025. године одлучила да не одобри леканемаб, уз образложење да мали добици које он може донети не надмашују ризик од озбиљних нежељених ефеката. 

Рана фаза испитивања

Према речима Гуангуија Лиуа из Кинеске академије наука у Пекингу, у току је шест клиничких испитивања вакцина против бета-амилоида или тау протеина. Идеја која стоји иза њих је прилично једноставна: вакцина садржи активни састојак дизајниран да стимулише имунски систем који онда производи антитела против инкриминисаних протеина. Антитела прелазе крвно-мождану баријеру, везују се за протеине и покрећу бела крвна зрнца да очисте и елиминишу протеине у нади да ће то успорити напредовање болести.

Али постојао је изазов: и бета-амилоид и тау протеин су нормални протеини који се експримирају (делују) у мозгу и стога их имунски систем толерише. Међутим, у свом патогеном облику, ови протеини су погрешно упаковани у неуроне и по њиховој површини. Цака третмана Алцхајмерове болести је у појачавању природног имунског одговора адитивима који буде имунски систем и упозоравају га на опасност. Швајцарска биофармацеутска компанија „AC Immune” у Лозани направила је две вакцине против Алцхајмерове болести које раде управо то у раној фази испитивања ефеката лечења на људима. Једна је против амилоида, а друга делује и против тау протеинских сплетова. Крајњи циљ, каже портпарол компаније Гари Вандерс, јесте вакцинација људи у најранијим фазама Алцхајмерове болести како би се успорило или зауставило њено напредовање. То може много значити људима који још увек нису развили никакве симптоме. Недавно развијени тест крви може открити знаке патологије повезане са тау протеином пре него што се појави било какво умно погоршање. Вакцине ће на крају бити дате не само за лечење Алцхајмерове болести већ и за њено спречавање. 

Америчка управа за храну и лекове недавно је одобрила још једну вакцину за разбијање амилоида – UB-311 биотехнолошке компаније „Vaxxinity” у Кејп Канавералу у Флориди. На вакцину је реаговало 98 одсто људи стварањем антитела која су прошла кроз крвно-мождану баријеру и деловала на мете, тј. на амилоидне и тау протеине. Код већине оболелих био је успорен умни пад за око 50 одсто. Вакцина UB-311 је тренутно на путу за веће испитивање које ће обухватити око 3.000 људи. Ако све буде ишло по плану, све говори да ће се до 2030. године појавити нови лек против једне од најстрашнијих болести на свету, који ће можда довести и до њеног искорењења.