Александар Гајшек: Није сваки добар човек срећан, али је сваки срећан човек добар

Гост подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар” био је Александар Гајшек, новинар, водитељ, публициста и аутор који деценијама спаја мит, историју, духовност и савремени тренутак. У медијима је већ 31. годину. На аудицији на РТВ Политика 1995. године примљен је на место спикера информативног програма, на РТВ Студио Б је прешао две године касније, а на ТВ „Инсајдер” је почео да ради 2023. године. Водитељ је култне емисије „Агапе”, која је до сада, за две деценије постојања имала више од 700 издања, као и емисије „У кругу породице”, коју води заједно са супругом Јеленом.

– Од како сам ушао у медијски свет, толико добра ми је он дао. Највише ми је значило јер сам упознао предивне колеге, на пример мој уредник Владимир Јовановић ми је постао венчани кум. Захваљујући њему упознао сам Александра Гаона и припремио мој одлазак на Хиландар 1996. године. То је нешто што је променило мој живот. Као што је рекао дивни Божидар Мандић, оснивач „Бистрих потока”, сви траже просветљење, а њега не треба тражити јер ће оно доћи само ако је човек искрен. Ја сам раније имао једно згражавање над самим собом јер сам већ у гимназији осетио неке благе облике депресије, ишао сам сваки дан на журке, али осетио сам се да сам празан, да још увек нисам нашао оно што тражим иако ми је било лепо… И онда се све то згушњава до једне тачке где сам мислио да ћу, ако нешто не променим, полудети… Рекао сам себи да је готово са овим старим Александром и да ћу од сада бити добар човек, да нећу лагати, таман посла да крадем, нисам ни до тада крао, али сам волео да лажем несвесно. Вратио сам дуг од 20 марака мојој Јелени, тада смо се забављали, и још једном комшији Гаји 10 марака и то је то, као чиста посла – истакао је Гајшек.

Чувени академик и психијатар Владета Јеротић, један је од људи који су обележили његов живот. Каже да мисли да није послушао интуитивни глас, и да није позвао Владету Јеротића, да би један део његовог бића јако патио.

– Сигурно бих био у некој врсти депресије, можда остварен, можда и боље у неким другим сегментима, али не бих доживео ово што сам доживео. Један господин ми је на пијаци рекао: „Знате, ја верујем у бога због Владета Јеротића и патријарха Павла. Зашто? Зато што су њих двојица припадала малом племену праведника. Догодило ми се да сам био код кумова на слави и да сам видео човека који силази са неке скеле и да ми прилази и говори: „Јел само дела љубави остају?” Наши животи су свакодневно испуњени, нажалост, и неким конфликтима. Не дешавају се сваки дан, али ако се већ десе онда те трајно обележе и онда то свакодневно носиш и тешко је опростити… Стално мислимо да смо повређени ми, а Владета Јеротић је говорио: „Јао, наслушао се у својој пракси о томе како људи најчешће говоре то да их је неко за срце ујео, па како је могао, како су повређени… А то је малограђанска особина, аристократска, хришћанска особина је праштати”. Мислим да сви живимо на одређеним духовним нивоима и да на том на коме смо тренутно - имамо неки задатак. Најчешће је на испиту управо та наша љубав и да ли смо спремни да опростимо. Владета је говорио да ти људи који нам доносе искушења, долазе по божијем допуштењу. Јер заправо ми смо се негде подигли на неки наш духовни ниво и онда смо само довољни и задовољни тиме и тапкамо у место. Е онда по божијем допуштењу, појави се та нека особа и покаже ти да ниси баш тако духовно савршен. Јер не можеш да савладаш, па кажеш како је могуће? Владета је рекао да ти људи долазе са божијег двора. Замислите сад то када се направи један обрт у глави, када га не доживљаваш као ђавола који је дошао ту да те нешто провоцира, већ управо са божијим допуштењем да видимо неке ставри. Лепо је када добијаш комплименте, па мислиш како сам успешан, како сам добар, како ме воле... Е да видимо сад твоје лице када ти неко коме си толико љубави дао окрене леђа и забоде нож у леђа… – објаснио је Гајшек.

Он је објаснио да је чувени Мартин Лутер Кинг рекао није сваки добар човек и срећан али да је сваки срећан човек добар.

– Мислим да је управо то суштина ако желиш да достигнеш своју срећу, ван доброте немој да је тражиш, али то није довољно. Најбитнија компонента је да будемо добри. А допала ми се и мисао коју сам чуо од академија Владимира Костића, бившег председника САНУ, коју је изговорио ђацима и професорима 14. Београдске гимназије. Био је велики јубилеј у Београдском драмском позоришту и он је изашао и говорио о томе како су изгледали његови школски дан, коју су музику слушали, како су се облачили. И онда је рекао у једном тренутку: „Сад ви од мене очекујете да вам говорим о мојим успесима. Не, ја могу само да вам говорим о својим поразима и својим падовима, а по мудрост морате ићи сами” – објаснио је Гајшек.

Патријарх Павле је говорио: „Будите мудри као змија, безазлени као голубови”.

– Он је говорио да ако неко само развија доброту, онда то може прерасти у глупост, а да ако само развија памет - онда то прераста у злоћу. Сећам се, једна пријатељица ме питала: „Докле ми добри да стално имамо нека искушења?” Па то је за наше добро. Владета Јеротић је често то помињао - ако не постанеш бољи, постаћеш гори. И то је веома важно да знамо да нема у духовном смислу статуса кво, тапкања у месту. Или пропадаш или се дижеш. небо је граница, али то је све за наше добро, за развој наше личности, нашег бића – појаснио је Гајшек.