Берберин кога време није уморило

Крушевац – У селу Бачина већ деценијама живи и ради Драгиша Благојевић, мештанима и шире познат као Гиша, један од најстаријих активних бербера у Србији. Рођен 1934. године, читав свој радни век, дужи од седам и по деценија, посветио је берберском занату, остајући доследан вештини коју је званично завршио још 1951. године.

Његова берберница одавно је превазишла основну намену. Поред шишања и бријања, она је место сусрета, разговора и размене животних прича. Кроз Гишину столицу прошле су генерације мештана Бачине – од дечака који су код њега први пут ошишани, до људи који му се, из навике и поверења, враћају читавог живота. Данас су међу његовим муштеријама и припадници треће генерације истих породица.

– Имам муштерије које деценијама долазе код мене. Знају да сам увек ту и да могу да рачунају на мене. У пензији сам већ 30 година, али сваког дана сам у радњи – увек се нађе неко или за шишање или за бријање – каже Гиша, док један од редовних гостију у шали додаје да га „не могу наћи само између седам и пола осам увече, док гледа ’Слагалицу’”.

Дугогодишњи рад Драгише Благојевића представља пример истрајности и посвећености традиционалном занату, који је данас све ређи. Његова берберница позната је и ван граница села, па су међу редовним муштеријама били и страни дипломати који су боравили у оближњој српско-шведској винарији. Својевремено је и амбасадор Краљевине Шведске у Србији Бјорн Озберг долазио из Београда у Бачину, искључиво ради бријања и шишања код Гише.

Иако у позним годинама, Благојевић и даље свакодневно ради, са сигурном руком и ведрим духом дочекујући муштерије. Осим о занату, најрадије разговара о спорту, а и у десетој деценији живота не одустаје од вожње бицикла. Његов пример сведочи о томе да су рад, упорност и љубав према послу вредности које не губе значај, без обзира на време у којем живимо.