Пет година без Ђорђа Балашевића: Страх и нада панонског морнара
Подсећање на интервју из 1992. у којем је велики кантаутор говорио о рату, страху и песми као личном отпору
Данас се навршава пет година од одласка великог кантаутора Ђорђа Балашевића, чији стихови и даље живе снажно, тихо и упорно – баш онако како је и сам говорио. Тим поводом враћамо се интервјуу који је у децембру 1992. дао за „Радио ТВ ревију“, у једном од најтежих периода новије историје.
Уочи седам узастопно распродатих концерата у Сава центру, док је земља тонула у рат, изолацију и неизвесност, Балашевић је говорио о одлуци да се повуче из јавности, о неслагању са ратовима и о потреби да уметник макар симболично каже – не. „Оно што је једино добро у овој ситуацији, то је што је ова наша земља мрака постала ваљда једина на планети где се још може бити дисидент“, рекао је тада реченицу која и данас звучи узнемирујуће актуелно.
У разговору под насловом „Страх и нада панонског морнара“ отворено је говорио о мобилизацијама, о „медијском силовању сваке вечери у деветнаест и тридесет“, о културном суноврату и о песми као тихом, али доследном отпору примитивизму и униформисаном мишљењу.
Пет година касније, тај интервју читамо као времеплов и као опомену – сведочанство о уметнику који је пажљиво бирао речи, али никада није ћутао.
