IN MEMORIAM: РОБЕРТ ДУВАЛ

Тиха снага великог глумца

РТС емитује вестерн „Џо Кид” у знак сећања на уметника чије су улоге у „Куму”, „Апокалипси данас” и „Нежним милостима” обележиле историју светске кинематографије

Роберт Дувал (Фото EPA/Peter Foley)

Поводом одласка једног од највећих америчких глумаца 20. и 21. века, РТС у знак сећања у среду, у в 23.30 часова на свом Првом програму емитује филм „Џо Кид“, подсећајући публику на импресивну каријеру Роберта Дувала – уметника чије је име постало синоним за снажну, ненаметљиву и дубоко аутентичну глуму.

Рођен 5. јануара 1931. године у Сан Дијегу, Дувал је одрастао у војничкој породици, а глумачки пут започео је након служења у америчкој војсци. Усавршавао се у њујоршком „Neighborhood Playhouse“-у, где је припадао генерацији младих талената која ће променити лице америчког филма. Већ рани наступи наговестили су уметника изузетне унутрашње дисциплине, склоног суптилности и психолошкој прецизности.

Ширу пажњу привукао је улогом у класику „Убити птицу ругалицу“, али је светску славу стекао као Том Хејген у култној саги „Кум“ и њеном наставку „Кум 2“. Његово тумачење породичног адвоката мафијашке династије Корлеоне остало је упамћено по суздржаној снази и моралној амбивалентности – Дувал је умео да у тишини и погледу саопшти више него други у дугим монолозима.

Једну од најлегендарнијих рола остварио је као потпуковник Килгор у ратној драми „Апокалипса данас“, где је његова сцена на обали, уз звуке Вагнера, постала део колективне филмске меморије. За улогу у филму „Нежна милосрђа“ освојио је Оскара за најбољег глумца, потврдивши репутацију мајстора трансформације и дубоке емоционалне истинитости.

Током вишедеценијске каријере, Роберт Дувал је сарађивао са најзначајнијим редитељима и оставио траг у различитим жанровима – од вестерн класика и политичких трилера до интимних породичних драма. Његова филмографија сведочи о уметнику који је бирао улоге према изазову, а не према комерцијалном потенцијалу.

Филм „Џо Кид”, који РТС приказује у знак сећања, подсећа на његову повезаност са вестерн традицијом и на способност да и у споредним, али снажним улогама остави неизбрисив траг. Дувал никада није био глумац великих гестова – његова снага била је у тишини, у детаљу, у прецизном грађењу карактера.

Одласком Роберта Дувала светска кинематографија изгубила је једног од својих најпостојанијих и најдоследнијих уметника. Иза њега остају улоге које ће наставити да живе, подсећајући нас да истинска глума не стари – она траје, дубока и тиха, попут његовог погледа са филмског платна.