Ишијас – бољка хладних дана

Боравак на хладном многи су ове зиме скупо платили: ишијас их је „зграбио” само кратко након што су попили кафицу током седења на хладној клупи или столици, мало дуже шетали на хладноћи, скијали, презнојили се пошто им је претходно било хладно…

Ивана Топаловић

Др Ивана Топаловић, специјалиста физијатар и виши предавач каже за „Магазин” да је боравак на хладноћи заиста најчешћи узрок настанка ишијаса, али не и једини.

– У народу је распрострањен израз ишијас за запаљење великог ишијадичног нерва. Taj нерв полази из средине седалног дела и својим моторним гранама инервише мишиће ногу, а сензитивним гранама нерве. Зато ишијас обично почиње болом, једнострано у глутеалном, седалном пределу, али се карактеристично шири позади дуж натколенице, и даље спољном страном потколенице све до ножних прстију – објашњава наша саговорница.

Искакање дискус херније

Докторка Топаловић додаје да запаљење ишијадичног нерва може да буде последица искакања дискус херније, прстена, који се налази између два пршљенска тела и служи као амортизер функцији пршљенских тела. Међутим, узрок запаљења могу да буду и промене на пршљенским телима у виду фибронских наслага, такозваних остеофита, који притискују на нерв.

– Узрок је некада и нека траума, на пример пад на задњицу на леду, када се у глутеалном делу формира хематом или бурза (кеса) који притиска на ишијадични нерв и тиме доводи до његовог запаљења. Иако ређе, може доћи до оштећења моторике, моторне функције ноге. Пацијента тада боли у пределу глутеуса, бол се шири испод стражњице, затим задњим делом натколенице и спољним делом потколенице. У неким клиничким сликама пацијента не боли на овакав начин, али могу да имају бол, рецимо, у потколеници који ремети квалитет живота – набраја наша саговорница.

Карактеристично за ово стање је, додаје, и ноћни бол.

Још нешто је битно: ишијас не бира по годинама, практично код особе било ког узраста може да дође до иритације или запаљења исхијадичног нерва. Докторка каже да је у њеној ординацији најмлађи пацијент била девојчица од 13 година, која је пала на клизању. Крвни подлив (хематомом) настао на стражњици притиснуо је нерв и изазвао ишијас.

Зато она каже како је важно да се код пацијента, који се јавља са симптомима ишијаса, увек утврди шта је узрок настајања болести, јер се према томе одређује и тип дијагностике који ће потврдити тачан узрок болести. Тако се зависно од тога, препоручује рендгенско снимање ако се сумња на прелом, али и магнетна резонанца ако се сумња на дискус или тумор лумбалне регије.

Ултразвук ће бити довољна дијагностичка метода ако се сумња на подлив или бурзу, али наша саговорница каже да, ако пацијент има испад у функцији мишића (парезу и парализу), треба да се уради електронеуромиографија.

Др Топаловић објашњава да је мировање у првим данима појаве болести заправо најважнија мера лечења, уз лекове за бол и седацију.

– Агресивна топлота је контраиндикована, али се може болно место утоплити неким шалом од вуне, памука. Многи пацијенти ме питају да ли код ишијаса може да помогне криотерапија, односно стављање леда на болно место непосредно по појави симптома. Код запаљења исхијадичног нерва то никако не треба радити. Изузетак је само ако постоји хематом на седалном делу, односно стражњици: онда два до три дана треба три пута недељно апликовати лед – објашњава наша саговорница.

Још једна битна ствар: ако пацијент на болно место наноси неки гел који садржи супстанце које ће прокрвити осетљиво подручје, бол ће бити појачан. Обично пацијенти такве креме називају „гелом у црвеним кутијама”, приметила је докторка.

Када се постави дијагноза, пацијент се упућује на физикалну терапију, која је пре свега антибол терапија. – Код ишијаса изазваног хладноћом или ударцем на глутеалну регију после терапије против бола пацијент добија и комплетну физикалну терапију, укључујући електрофорезу лекова по избору физијатра. Код смањене функције мишића, односно парезе или парализе, терапија траје дуже јер пацијент добија електростимулацију, којом треба да се поврате функције оштећеног мишића и нерва. Када се бол смањи, пацијент почиње да ради вежбе истезања, које помажу да се поврати функција мишића – нагласила је наша саговорница.

Заштитни положај у кревету

– Пацијент мора да научи заштитне положаје у кревету, током лежања, који му помажу да се смањи бол и лакше преброди ноћ. Ако пацијенти имају ишијас узрокован пролапсом дискуса херније, онда је у оквиру физикалне терапије најважније да добију лумбалну тракцију или екстензију која помаже да се повећају простори између пршљенских тела и у великом проценту дискус се врати у своје лежиште и ослободи притисак на нерв. Ако неурохирург после увида у снимак магнетне резонанце као неопходно саветује оперативно лечење, то се мора поштовати – подсећа др Топаловић.

Кад се укочење врати

Неке особе су се већ толико пута бориле и мучиле с ишијасом да су изгубиле веру да се он може потпуно излечити, али др Ивана Топаловић то одлучно демантује.

– Истина је да се ишијас код неких пацијената јавља поново, али разлог је што се није поштовало време потребно за опоравак. Зато се пацијенти поново јављају с истим или слабијим симптомима, а неки пут њихово стање прелази у хронично. Ишијас је излечив уз обавезно поштовање предложених начина лечења како медикаментозних тако и физикалних, али мој посебан савет и опомена овим пацијентима је да после првих знакова појаве ишијаса обавезно одмах себе ставе у стање мировања. То ће им смањити тегобе и скратити лечење.