Римско царство – више од мита

Римско царство често се своди на прегршт излизаних клишеа – тоге, оргије и борбе гладијатора. Али нова документарна серија из четири дела „Римско царство – више од мита” разбиће све митове и открити запањујућу стварност о томе како су Римљани заправо живели, радили и преживљавали током вишевековне историје ове империје.

Прва од четири епизоде на програму кабловског канала Вијасат хистори је вечерас у 21.00.

Серија прати четири пажљиво одабрана лика – трговца, сенатора, гладијатора и гардисту – чији животи отварају видике ка кључним тренуцима, од освајања Јулија Цезара до владавине Нерона, Комода и Каракале.

Кроз путовања од Рима па све до Галије, Египта, Британије и дунавске границе, овај пројекат открива жив свет разних култура које спајају трговина, право и запањујући градитељски подухвати.

Комбинује драмску реконструкцију са најсавременијом историјском науком и обећава да ће разбити устаљене стереотипе и приказати цивилизацију, истовремено и брутално непознату и изненађујуће модерну.

Као прави маратон

Већина Римљана у великим градовима свуда је путовала пешице. Коњи су били скупи статусни симболи, а саобраћај на точковима у центру Рима био је забрањен у току дана.

Трговци, робови и службеници рутински прелазе по неколико километара дневно по неравно поплочаним путевима, пењу се стрмим степеницама и крећу улицама које врве од животиња, продаваца и колица.

Нема сумње да су житељи имали запањујуће висок број корака.

Великим римским градовима доминирале су „инсуле” – нестабилне вишеспратнице у којима је велики број људи живео у становима наслаганима изнад продавница у приземљу. Што би спрат био виши, простор би био све јефтинији и све оскуднији.

У горњим становима често није било текуће воде нити приватних тоалета. Зграде би застрашујуће често гореле у пожарима или би се рушиле. То је био градски живот за масе – свет далеко од костимираних драмских фантазија.

Купатила као друштвене мреже

Јавна купатила нису била луксуз – била су место где се одвијао живот. Чак су и скромни Римљани долазили по неколико пута недељно да се окупају, вежбају, оговарају, склапају послове и разговарају о политици. Као данас што се ради на друштвеним мрежама.

Огромни комплекси попут Каракалиних купатила комбиновали су топле и хладне базене са вежбаоницама, вртовима, библиотекама и штандовима са храном, који су више функционисали као савремени тржни центри него као обично место за купање.

Многи станови у граду нису имали одговарајућу кухињу. Римљани су се ослањали на „термополије”, уличне пултове који су служили врућа варива, хлеб и вино директно на тротоару. „Излазак на ручак” није био начин да се почастите, већ начин свакодневног преживљавања. А вино се пило разблажено водом.

Мајстори рециклаже

Римљани су били прави мајстори „поновне употребе”.

Камени блокови, кипови и натписне плоче са старијих зграда рутински су се поновно користили за нове пројекте, па су читави градови били каменоломе на отвореном.

У Египту је поломљена грнчарија постала јефтина површина за писање бележака, рачуна и писама. Отпад од јуче био је прибор за писање сутра – а данашњи непроцењиви историјски архив.