Како је Словачка сачувала природу

Омиљени стручњак за дивље животиње Најџел Марвин враћа се на Вијасат нејчер са документарним филмом „Дивља Словачка са Најџелом Марвином”, који нам открива како је ова европска земља постала једна од водећих дестинација на континенту за љубитеље дивљих предела.

Специјал, који ће овај кабловски канал показати данас у 18.10, приказује успешна сведочанства како је Словачка сачувала своју природу и наглашава како су мере заштите помогле да животињске врсте да избегну потпуни нестанак.

Марвин ради заједно са словачким природњацима, фотографима дивљине и заштитарима природе који су посвећени очувању природне баштине ове земље.

Обилазак националних парова

Најџел Марвин путује Карпатима и посећује многе националне паркове и заштићена подручја, где су сусреће са најимпресивнијим дивљим животињама ове земље – од мрких медведа и вукова до ретких европских корњача и угрожених врста сокола.

Посетио је дворац Бојнице, чаробно здање из 12. века, које иде у прилог тврдњи ове земље да има више двораца по глави становника него било која друге земља на свету. Ту је и национални парк Велика Фатра, дом великог тетреба, највеће врсте тетреба на свету (у Словачкој је сада остало мање од 700 јединки, што је мање у односу на 1.400 од пре двадесет година).

Прошетао је и националним парком Високе Татре, где живе мрки медвед, мрмот, татранска Татра (ендемска врста) и црни детлић. Ту су и: паркови Рај, Муран, једино место на свету где посетиоци могу ступити у интеракцију са текуницама (европским копненим веверицама), дворац Кабрад и Дунавске мочваре, главна станишта угрожених младица (члан породице лососа дужине до 1,5 м) и европских корњача.

Шумске чистине

Мрки медведи су били готово изумрли тридесетих година прошлог века, а сада је у Словачкој заштићено око 1.500 јединки. Фотограф Доминик Калата документовао је породице на шумским чистинама, и фотографисао мајке са једногодишњим младунцима (породице остају заједно око 17 месеци) и светле медведе.

Број степских соколова порастао је са мање од двадесет јединки осамдесетих година двадесетог века на више од двеста данас, захваљујући 350 инсталираних платформи за гнежђење и изменама далековода.

С друге стране, број јединки текунице попео се са неколико стотина на изнад 10.000 захваљујући мерама заштите које је активиста Ервин Хапл увео у Националном парку Муран. Ових копнених веверица сада је све више на заштићеним травнатим стаништима, где копају мреже својих јазбина.

У Словачкој живи око 400 вукова и 200 европских рисова, месождера којима је изузетно тешко ући у траг. Европске сове ушаре као свој главни плен лове јежеве – редак призор, овековечен на филму можда по први пут.

Татранске дивокозе су посебна ендемска врста која живи само на Високим Татрама. Ове окретне дивокозе-антилопе имају рогове дугачке око 25 центиметара, повијене при врху, и изузетно су прилагођене за живот у планинама.