Моћ сабрања
Сваки сабор заснива се на потврђивању континуитета с прошлошћу, с прецима и на антиципирању будућности. Сједињењем се не губи идентитет, већ се ствара нова вредност
Реч сабор, имајући духовну пуноћу, с посебном пажњом се изговара. Она упућује на неки важан догађај на којем ће се донети какве важне одлуке, или неко свечано сабрање, на којем се прославља нешто животно важно што се догодило.
Саборност је највиши облик повезаности и сарадње међу људима, којим се, слободном вољом, из љубави постиже органско јединство. То није састанак, збор, скупштина, окупљање... Ништа слично. То је сједињење у једном духу – у Духу Истине.
Разлика у односу на интересно окупљање
На саборима се показује и гради јединство.
Сабрани у једном духу чине један организам. А сабрање је могуће само у Духу Истине, у Светом Духу. Они који не припадају том духу сами отпадају.
Могуће је, а и дешава се, да се људи окупљају у духу овога света, али то није сабрање, то је интересно окупљање, удруживање. Дух овога света је дух обмане.
У Духу Истине се ствара. У духу обмане се симулира стварање; ту се троши и уништава све што је зарад добра створено.
У сабрању је сједињење, а у сједињењу је моћ. Моћ се увећава тако што више јединки чине једно тело. Зато сви они који су посвећени добру призивају саборност.
У средишту српског грба јесте штит с крстом и четири слова С, што је призив на саборност – „Само слога Србина спасава”. На бугарском грбу пише: „Съединението прави силата”, што значи: „Јединство је снага”. На грчком језику сила се каже – δύναμις. То је сложеница (δύ-ναμις) која упућује на релацију два бића (δύο – два, оба, и νᾶμα – oно што тече, извор). Том речју се казује да је сила узајамно дејство два (δύο) бића. Најмање два духовно сједињена бића. Блажени Августин кроз векове, поред осталог, цитира се по речима: „Unus christianus, nullus christianus”. („Један хришћанин, ниједан хришћанин.”) У цркви услов за литургију је бар један верник наспрам свештеника. У позоришту услов за представу је бар један глумац и један гледалац.
Саборност се остварује у заједници.
Сједињењем се не губи идентитет, него се ствара нова вредност, која зависи од начина повезивања. Примера ради, угљеник се у природи јавља у неколико различитих облика, који се називају алотропске модификације. Разлике у њиховим физичким особинама потичу од различитог распореда атома у простору. Једна од главних модификација је дијамант. Најтврђи природни минерал. Настаје тако што је сваки атом угљеника повезан са четири суседна атома. Од угљеника настаје и графит. Али код њега су атоми сасвим другачије распоређени, због чега је мек и мастан.
Угљеник се јавља и у модификацијама као што су активни угаљ, чађ и кокс. Тако се показује да од начина повезивања атома зависи хоћемо ли имати дијамант или гареж.
Тако је и у људском друштву. Саборност је једно од четири главна својства Цркве. Сабрањем у Светом Духу смртних људи конституише се бесмртна заједница.
Људи се сједињују у љубави и истини.
На граници прошлости и будућности
У Химни Русији, од 2001. године, рефрен гласи: „Славна буди, наша слободна Отаџбино, /Братских народа савезе вечни, /Прецима преношена мудрост народна /Славна буди, државо! Поносимо се тобом!”
Из искуства је изаткан стих „Прецима преношена мудрост народна”. Добро је непропадљиво; оно се сабрањем чува.
Сваки сабор (саборовање) заснива се на потврђивању континуитета с прошлошћу, с прецима, и на антиципирању будућности. Зато је садашњост кључни тренутак у животу и делу сваког од нас, којим потврђујемо прошлост и трасирамо будућност. Стога прва одредница човека требало би да буде – сада.
