Од „Гундулића” до „Радмиловића”
За осам деценија постојања, у Народном позоришту Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић” изведено је више од 450 премијерних представа, а кроз овај сценски простор прошли су бројни глумци, редитељи, културни ствараоци
Шта лепше пожелети и доживети у Зајечару, родном граду Зорана Радмиловића, него уприличити и испратити изложбу фотографија „80 година зајечарског театра”, којом је Народно позориште Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић” започело обележавање јубилеја: осам деценија постојања и континуираног рада. Поставка обухвата одабране фотографије представа играних од првих премијера до данас и пружа увид у богат, вишедеценијски сценски живот зајечарског театра. Изложба ауторке Марије Симоновић, историчарке уметности, отворена је у галерији Позоришног музеја у Зајечару.
Подаци казују да је још 1911. године основано прво професионално Тимочко повлашћено позориште „Гундулић”, које је представе изводило у кафани „Таково”. Расформирано је 1912, када су глумци мобилисани за Први балкански рат. Поново је формирано 1925. под именом Повлашћено обласно позориште Тимочке Крајине, које 1927–1929. године носи назив Тимочко-косовско позориште. За време окупације 1942. основано је Окружно позориште „Србија”, које изводи представе углавном у хотелу „Задруга” и повремено у Еснафском дому, а оно је расформирано након ослобођења 1944. године. На седници Окружног народног одбора 1946. године донета је одлука о оснивању Обласног народног позоришта са седиштем у Зајечару, које је званично и заживело 1947. године. Прва представа, која је одиграна 2. фебруара пре 80 година у згради некадашњег Еснафског дома, на сцени новог професионалног позоришта, била је „Жита цветају” Јурија Мокрева. Од тада до данас у Народном позоришту Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић” изведено је више од 450 премијерних представа, а кроз зајечарско позориште прошли су бројни глумци, редитељи, културни ствараоци.
Та прва, оснивачка сезона, са само два професионалца, донела је поклоницима театарске уметности у Зајечару чак седам премијера и 82 репризе, бележили су позоришни хроничари. Обласно позориште било је и среско, општинско, градско, затим Народно позориште Зајечар–Бор и Позориште Тимочке Крајине, да би 1992. године понело име „Зоран Радмиловић”, када је заживео и фестивал „Дани Зорана Радмиловића”. Позориште је основано са циљем да обогати културну понуду Зајечара и пружи простор за уметнички израз и развој глумачке и драмске сцене. Глумице и глумци су у своје време, ношени снагом свог уметничког израза, стизали у Зајечар разрованим друмовима, па истим таквим каљавим стазама и богазама одлазили на прва гостовања, обилазећи околне засеоке, варошице, али и престоничке театре. Некадашње управе довијале су се да, упркос беспарици и каткад небризи надлежних, обезбеде стварање нових продукција... Комади „Камен за под главу”, „Четири сата”, „Каролина Нојбер”, „Путујуће позориште Шопаловић” само су део зајечарских остварења која су побудила пажњу публике, али и стручног дела јавности, освојивши немали број награда за глумачко извођење, режију, сценографију, костиме на фестивалима у земљи и шире.
Зајечарско позориште са поносом деценијама уназад носи име Зорана Радмиловића, свог славног суграђанина, чији рад је био синоним за особени глумачки израз, хумор и дубоку емоцију.
– Највећи успех овог театра и фестивала „Дани Зорана Радмиловића” јесте одана публика и њена безрезервна подршка свих протеклих деценија. За разлику од ранијег периода, фестивал „Дани Зорана Радмиловића” је сада јасно профилисан као фестивал посвећен глумцу и на њему учествују представе са изузетним глумачким остварењима. Утврђен је и стални термин почетка фестивала, 16. октобар, дан када је 1946. године донесена одлука о формирању овог јединог професионалног театра на истоку Србије – каже Владимир Ђуричић, директор Народног позоришта Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић” и подсећа:
– Током вишедеценијског постојања фестивала „Дани Зорана Радмиловића” кроз Зајечар су прокрстарили готово сви значајни глумци из Србије и бивше Југославије, било да су глумили у представама, било да су отварали фестивал. Поменућу само неке: Петар Краљ, Властимир Ђуза Стојиљковић, Петар Божовић, Раде Шербеџија, Светлана Бојковић, Предраг Мики Манојловић, Ирфан Менсур, Небојша Глоговац, Ненад Јездић, Бранимир Брстина, Енвер Петровци, Тања Бошковић, Озрен Грабарић.
На иницијативу уметника из зајечарског театра 1965. године у граду на Тимоку основан је и један од најзначајнијих позоришних фестивала у Србији: Сусрети професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић”.
Од 2009. године одржава се и „ЗајеЧАР”, Међународни позоришни фестивал за децу, смотра врхунских позоришних представа за најмлађе професионалних театара из земље и иностранства.
Од марта 2018. године позориште је саставни део Установе Народно позориште Тимочке Крајине – Центар за културу „Зоран Радмиловић” у Зајечару, чиме се проширује делатност ове културне институције. Новоформирана установа организује тридесетак манифестација у граду и околним селима, од којих је већина вишегодишња, као што су: Зајечарска гитаријада, Фестивал младих песника „Дани поезије”, „Сабор фрулаша” у Грљану, „Хајдук-Вељкови дани” у Леновцу, „Дани Адама Богосављевића” у Копривници, „Вражогрначки точак” у Вражогрнцу, „Илиндански сабор” у Шипикову, „Ђурђевдански сабор” у Гамзиграду, „Сабор косовских Срба Тимочке Крајине” у Звездану...
Водећи рачуна о тематици комада које ће играти, попут драмске приче о Николи Пашићу, која је уприличена као сценски спектакл, Зајечарци су отворили своју сцену и за приче које се тичу региона. Пример је, рецимо, и дело „Чучук Стана”, исповедна повест јунакиње српске историје, но овај пут у монодрамској форми, из пера и у режији Жељка Хубача. Зајечарски театар је значајан и по томе што је једино професионално позориште на истоку Србије. Само постојање овог позоришта омогућава становницима источне Србије да виде најбоља театарска остварења, најзначајније глумце и остале културне посленике из Србије и региона без одласка у велике центре.
