Да ли је мистерија Бермудског троугла коначно решена
Нова теорија би коначно могла да објасни зашто се Бермудски троугао дуго повезује са мистериозним нестанцима бродова и авиона. Истраживачи већ дуго сугеришу да су необични услови околине, попут ретких комбинација ослобађања метана са океанског дна, могли привремено да поремете пловност и моторе.
Према Роналду Каперу из часописа What If Science, феномен је можда био активан у прошлости, али је од тада нестао, што би могло да објасни зашто су инциденти у том подручју смањени последњих деценија, пише Дејли мејл.
Ова теорија не укључује ванземаљце, портале или клетве, већ природне силе које би могле накратко да створе опасне услове.
Неки научници спекулишу да је Бермудски троугао можда некада био склон мистериозним несрећама и нестанцима бродова и авиона због ових јединствених услова. Ако је тачно, ово би могло да реши вековне спекулације, а да мистика региона остане нетакнута.
Иако ново објашњење привлачи пажњу на форумима и друштвеним мрежама, стручњаци упозоравају да су докази и даље ограничени. Обалска стража САД је нагласила да не постоји препозната географска опасност и да су многи инциденти можда преувеличани или погрешно пријављени.
Ерупције метана
Бермудски троугао је лабаво дефинисан регион површине отприлике милион и 300.000 квадратних километара у западном делу северног Атлантског океана. Обично се описује као троугласто подручје које повезује три тачке: Мајами на Флориди, острво Бермуда и Сан Хуан у Порторику.
Студија сугерише да су ерупције метана са морског дна највероватније објашњење за изненадна потонућа бродова или кварове мотора у том подручју. Ова испуштања гаса могла су да смање густину воде, узрокујући губитак пловности бродова, а можда су чак утицала и на мале авионе који лете ниско изнад океана.
Капер је приметио да се сличне опасности од метана јављају и на другим местима, али ако је Бермудски троугао доживео привремено „активно поље”, то би могло да објасни групу нестанака пријављених током одређених периода.
„Више спекулација сугерише нешто још чудније: да је Троугао накратко био погођен непознатим природним феноменом који више не постоји”, написао је за What if Science, образовни веб-сајт који истражује сложене научне теорије, физику и историју примењујући их на апсурдне или хипотетичке сценарије.
„Нису у питању ванземаљци нити портали у друге светове, већ ретке комбинације сила из животне средине.”
Метан који се ослобађа са океанског дна, на пример, предложен је као опасност која може да поремети пловност и моторе.
„Иако се о доказима још увек расправља, познато је да се таква ослобађања дешавају и у другим регионима. Ако је испод Троугла некада постојало активно поље, а касније се смирило, то би могло да објасни пораст и пад броја инцидената.”
Други стручњаци су скептичнији, попут Најџела Вотсона, аутора књиге „Портрети ванземаљских сусрета поново”, који је рекао:
„Неки мисле да су то врата ка различитим димензијама која омогућавају НЛО-има да улазе и излазе из овог подручја, други мисле да чудне магнетне аномалије и енергије узрокују ове догађаје. Морамо да размотримо низ могућности. Морамо узети у обзир да су многи догађаји у Бермудском троуглу пренаглашени и манипулисани како би звучали мистериозније, као и да постоје и други такозвани мистериозни троуглови у другим деловима света. Свакако је збуњујуће што тражимо и 'проналазимо' чудне феномене у троугластим обрасцима!”
Теорије о уклетом подручју
Бермудски троугао фасцинира јавност више од 500 година, почевши од извештаја Кристофора Колумба о чудним светлима на његовом путовању 1492. године.
Љубитељи паранормалних појава дуго сугеришу да је подручје уклето или повезано са ванземаљским активностима, временским порталима или изгубљеним цивилизацијама.
Чарлс Берлиц је у својој књизи „Бермудски троугао” из 1974. године популаризовао идеју да је изгубљено више од 1.000 живота, јер авиони и бродови нестају „без трага”.
Значајни случајеви, попут необјашњивог потапања америчког брода „Киклоп” 1918. године са свих 306 чланова посаде, остају нерешени.
Теорије о губитку брода кретале су се од експлозије мангана до побуне, напада џиновских хоботница или напада немачке подморнице, што је немачка морнарица негирала.
Научници су, такође, предложили природне узроке попут неуравнотеженог терета или механичких кварова.
Друга предложена објашњења за инциденте у Бермудском троуглу укључивала су таласе одметника, необична магнетна поља и екстремне временске услове. Ипак, осигуравајуће куће попут Лојдса из Лондона и Обалске страже САД, кажу да нема доказа да је подручје изузетно опасно и да су многи пријављени нестанци преувеличани или погрешно пријављени.
Упркос томе, Троугао и даље интригира и јавност и истраживаче, а нова теорија о метану би коначно могла да понуди утемељено објашњење за вековну мистерију.
