Хлеб са шљивама челичио војнике
У време ратова, хајдука и ускока најсигурнија намирница био је хлеб са сувим шљивама, који је многе спасио глади и сигурне смрти
Србија је земља хлеба и земља шљива. Мало је народа у свету који су једну воћку уградили у своју културу, књижевност, песму, пословице, изреке као што су Срби учинили са шљивом од које много тога припремају. Разних је врста хлеба у нашим домовима, мада је један недовољно познат и помало заборављен – са сувим и сировим шљивама. Упамћен у војничкој и хајдучкој традицији, у новије доба је доспео на списак нематеријалне културне баштине.
О хлебу се много тога зна, макар што често хвалимо или кудимо његов квалитет. Само о оном са шљивама није било довољно сазнања, све док се није појавила књига публицисте и истраживача Димитрија Вујадиновића „Хлеб српских јунака и хајдука” (издавач новосадски „Тиски цвет”) у којој је он о овој намирници сабрао приче, рецепте, изреке, тумачења, сећања...
– Док су хајдуци и ускоци јездили отоманским друмовима, јатаци су припремали хлеб и посластицу од шљива – преноси Димитрије своја истраживања за „Магазин”. Врста хлеба таин, умешен са шљивама, одиграо је велику улогу у време Балканских и Првог светског рата, као и приликом проласка наше војске и народа кроз Албанију, када је многе спасио глади и сигурне смрти. Са свежим или сувим шљивама, ова намирница је у традицији наше кухиње, тако да је потпуно разумљиво што је српски сељак спојио ова два посебно хранљива специјалитета.
Срби су познати као велики љубитељи хлеба. Кад се у кући имало пшенично брашно, био је то празник. У недостатку пшенице, послужио би и хлеб од мешавине пшенице, јечма и ражи, чак и од овса. И данас, кад се култура исхране значајно променила, хлеб је задржао своје почасно место. Срби су кроз хлеб негују везу са својим идентитетом, традицијом, огњиштем и вером.
Што се шљива тиче, нема Србина који је не воли. С њом се живело и од ње се живело. С њом се и уживало. Испод шљиве се полагала заклетва, она се китила сламом за Божић да година буде родна. А тек суве шљиве, које нису само посластица, већ и извор енергије зато што су пуне хранљивих састојака. Јединствен хлеб у српској војсци био је онај са сувим шљивама којег је, од свих армија света, само наша припремала.
Вековима омиљена храна, истовремено и посластица српског народа, био је хлебни колач „шљивко”, најстарији специјалитет са хлебним брашном. Посебно су га волели хајдуци, а давао је снагу и челичио српске војнике у минулим ратовима. Изузетно здрав и хранљив, имао је јединствен мирис и укус. Као посластица, нарочито је омиљен зими, кад би изостало свеже воће.
ХЛЕБ СА СВЕЖИМ ШЉИВАМА
100 гр сецканих шљива
1 кашика брашна
100 гр маслаца
200 гр шећера
1 кашика екстрата ваниле
2 јајета
200 гр брашна
1 прашак за пециво
1 кашичица соли
100 гр јогурта
50 гр смеђег шећера
Рерну загрејте на 250 степени. Шљиве поспите кашиком брашна и оставите са стране. У великој посуди измешајте маслац, бели шећер и екстрат ваниле док смеса не постане ваздушаста. Додајте јаја, једно по једно, 200 грама просејаног брашна с прашком за пециво, со и јогурт. Умешајте шљиве кашиком и смесу налијте у калуп за хлеб. Поспите смеђим шећером. Пеците око 45 минута на 200 степени.
СА СУВИМ ПЛОДОВИМА
580 г пшеничног брашна за мешење хлеба
45 г масти или уља
200 г сувих шљива
12 г свежег пекарског квасца
10 г кухињске соли
Воде око 55 одсто од количине брашна
Из шљива одстранити коштице, па их самлети на машини за млевење меса или их ситно исецкати. У посебној посуди растопити предвиђену количину масноће. Од брашна, квасца, соли, воде, растопљене масноће и уситњених сувих шљива припремити тесто по директном поступку које треба замесити лакше него обично. Оставити да ферментише 70–80 минута. Пече се 30–40 минута на температури до 250 степени. Хлеб по овој рецептури тежак је око једног килограма.
