Нема скијања после повреде
Тренутак непажње, погрешан корак или само секунд слабости на улици, прекривеној с неколико слојева леда и снега, многи ће дуго памтити јер су завршили у Ургентном центру или амбуланти код ортопеда и физијатра. Њима се придружио и велики број оних којима су зимске радости на снегу преселе због пада на ски-стазама.
– Повреде на скијању настају најчешће при паду скијаша или међусобном судару у гужви на скијалишту и на то врло често нема утицаја искуство скијаша. Велики број повреда настаје и код скијаша који одлично скијају, а разлог је вероватно што знајући да су добри на скијама, постану мање обазриви. Најчешће повреде су преломи костију, уганућа стопала и повреде меких ткива – хематоми, прекиди тетива и лигамената – наводи за „Магазин” др Ивана Топаловић, специјалиста физијатар, виши предавач.
У што краћем року на рендген
Она објашњава да скијаш, који је пао, и има јаке болове у рамену, колену или стопалу или ако не може да се подигне после пада и посумња се да је повређена и кичма, мора неизоставно, у што краћем року, бити превезен у ортопедску амбуланту. Тамо ће се под контролом ортопеда или трауматолога урадити рендгенски снимак и утврдити о ком типу повреде се ради. Ако се ради о преломима или уганућима зглобова, лечење предузима ортопед, а физикална терапија почиње после ортопедског лечења.
Време почетка физикалне терапије и рехабилитације одређује специјалиста ортопед, а процес рехабилитације специјалиста физијатар.
Сви по правилу одахну кад се утврди да ништа није сломљено, али и повреде меких ткива узрок су јаких болова и предстоје не баш пријатни дани опоравка.
– Код повреда меких ткива када пацијент осећа болове, а нема прелома прва помоћ огледа се у стављању леда на болно место, и то три пута дневно, од пет до десет минута. Може да се ради и масажа ледом, после које болно место треба обрисати и добро намазати, односно прекрити га неком од крема које смањују оток и доводе до брже ресорпције хематома. Маснице трају два до три дана и њих треба дебело мазати кремама, које смањују хематоме. Уколико пацијент нема лед, може да ставити хладне креме којих у нашим апотекама има више врста – објашњава докторка Топаловић.
Иако нема прелома, постоји повреда лигамената, па је могуће да ортопед ипак наложи да пацијент носи ортозу, ортопедско помагало чија је сврха да смањи покрете у повређеном делу телу до одласка на ортопедску клинику. Пацијенту с повредом крста, стопала или, колена, који може да хода, а бол се јавља код промене положаја, на пример, код устајања или изласка из кола, др Топаловић саветује мировање, апликацију леда и физикалну терапију.
– Често се дешава да скијаши занемарују своју повреду и настављају скијање само да смање интензитет. Ово се најчешће дешава код повреде рамена, где пацијенти имају ограничене покрете посебно руке упоље и уназад, па они настављају са скијањем јер је утврђено да немају прелом. То је веома погрешна одлука, јер нема одмора за повређено ткиво и сваки неправилан покрет може да проузрокује продужена крварења, продужене отоке или делимично или потпуне руптуре лигамената или тетива – објашњава др Ивана Топаловић, уз савет: ако вам се то десило, пијте чај, гледајте у скијашку стазу, уживајте у лепом планинском пејзажу, а скије су за то време у скијашници.
Ко не послуша овај савет и наставља са скијањем, рескира да добије истегнуће лигамената, да дође до делимичног пуцања тетива и продужених хематома.
Физикална терапија скраћује време опоравка
– Физикални агенси који у овом периоду могу да помогну су магнетотерапија, поларизована светлост и ласеротерапија. Магнетотерапија убрзава метаболизам на повређеном месту и доводи до брзог метаболизма продуката хемоглобина, тако да се боја на месту хематома врло брзо санира. То је посебно важно убрзати на крстима и на стопалима. Хематоми се стварају испод места повреде због утицаја земљине тежине и често су код повреде скочног зглоба присутни на табану. Магнетотерапија помаже да се хематом брзо ресорбује и скраћује време лечења. После седам до десет дана укључујемо и остале физикалне процедуре као и кинезитерапију, која је ограничена и спроводи се само до границе удобности пацијента – наводи наша саговорница.
Физикална терапија скраћује време опоравка, брже регенерише повређено меко ткиво и брзом ресорпцијом хематома на месту повреде смањује могућност појаве калцификата.
– Ако се повреда не лечи, после пет до шест месеци од повреде може доћи до појаве калцификата у појединим лигаментима и тетивама. Калцификати могу бити узрок органичене функције тетиве и самим тим, покрета у зглобу, којем тетива припада. Величина и положај калцификата се прецизно утврђују ултразвучном дијагностиком – објашњава др Ивана Топаловић.
Једна рука увек слободна
Физијатријске амбуланте напунили су прошле недеље и људи који су се оклизнули и пали на залеђеним градским улицама. Међу угруваним и озбиљно повређеним, примећује докторка Топаловић, нису само старији суграђани, него су и млађи људи. Неки су пали јер су куцали поруке на телефону. У једној руци торба, у другој телефон, лаке ципеле и лед: резултат је прелом стопала или руку.
– Ове повреде могу бити веома озбиљне и некада захтевају дуготрајно лечење. Обућа на леду и снегу треба да буде таква да се што мање клиза. При ходању једна рука треба да буде слободна да би особа при паду могла да се ослони на њу и смањи интензитет ударца.
Штап није од помоћи на леду
– Оно што забрињава је да људи који ходају са штапом често га користе и при ходу по снегу. То је потпуно неприхватљиво јер штап на клизавој подлози није добар ослонац, већ може да одмогне при паду. Зато је савет да старије особе не излазе на снег и лед, поготово не са штапом – каже др Ивана Топаловић.
Криотерапија
– Када се изузму преломи, на леду и снегу су најчешће повреде стопала, истегнућа лигамената стопала или уганућа, повреде рамена, хематоми у пределу крста и повреде колена. Најважније је да се особа која је пала и има болове јави на преглед ортопеду или трауматологу. Уколико нема прелома, на месту повреде треба да се примени криотерапија: било као масажа ледом, пет до 10 минута, три пута дневно, а може да се стављају и хладни гелови и хладне повеске, па смрзнут грашак који најчешће имамо у фрижидеру, ако немамо леда. Локално, после апликације леда, треба намазати болне пределе и неколико дана мировати, чиме се скраћује дужина лечења и умањују тегобе – каже наша саговорница.
