Мир у цркви Савинац
У порти светиње самују два дрвена вајата која сведоче о лепоти народне архитектуре овог краја из 19. века
Недалеко од историјског комплекса у Такову, у општини Горњи Милановац, пратећи ток реке Дичине, стиже се до излетишта Савинац и цркве на брегу, ушушкане испод једне планинске косе.
Већ на улазу у светињу указује се леп иконостас с иконама и необичним флоралним украсима. Они су дело вештих руку италијанских мајстора који су је декорисали с почетка 19. века.
Овде почива Мина Караџић
Пажњу већ на улазу привлачи необичнa црвена камена надгробна плоча са сликом младе, лепе жене и натпис да ту почивају посмртни остаци Мине Караџић Вукомановић, ћерке Вука Караџића.
На јужном крају ограђене црквене порте, самују два дрвена вајата која сведоче о лепоти народне архитектуре овог краја 19. века.
На крову парохијског дома, угледах димњичара. Срећа, помислих и кренух ка њему. Приметивши ме и он сиђе с крова и крену ка мени.
„Извините, да ли је ту свештеник?”, запитах.
Младић отресе руке и пружи ми десницу да се поздравимо.
„Ја сам Дарко Глукчевић, свештеник у овој цркви, а тренутно димњичар”, одговара он.
Позвао нас је у свој дом да нам прича о повести ове светиње. У топлој кући затекли смо свештеникову супругу Милицу с децом како спрема палачинке.
Дарко и Милица завршили су Факултет физичке културе. Касније су уписали теологију, коју су завршили у Фочи. До пре годину и по дана живели су у родном Зајечару, а онда су добили да воде ову парохију.
– Ја сам свештеник, супруга је вероучитељ. Слободно време проводимо с децом, шетајући и уживајући у овој прелепој природи. И ташта се преселила из Зајечара. Купила је кућу у близини. Она је пензионисани дерматолог. По крају са нама шета и бере лековито биље. Од трава справља мелеме и креме. Сви смо на окупу. Радујем се и велика ми је одговорност да бринем о три велике светиње: цркви брвнари у Такову, крај које је подигнут Други српски устанак; цркви у Доњим Бранетићима, коју је освештао Свети владика Николај Велимировић и о овој цркви на Савинцу, у селу Шарани, у којој леже посмртни остаци Мине Караџић – прича наш домаћин.
Од писаног материјала имају само књигу „Савинац” коју је издао Одбор за село САНУ. У њој има података о цркви. Одатле сазнајемо да је цркву, као своју задужбину, саградио књаз Милош Обреновић.
Неимар Милутин Гођевац из Босне, настањен у Ваљеву са 80 радника по позиву кнеза започео је градњу 1819. године. По предању, Милош је после подизања Другог српског устанка свратио с устаницима на лековите изворе, умио се и одморио. После одмора саборцима је рекао да ће ако Бог да и победе Турке крај тих извора подићи цркву.
У књизи „Кнежевина Србија” Милан Ђ. Милићевић износи податак да је кнез с братом Миланом често пролазио гонећи стоку на продају и овде се одмарао. Милан је први пожелео да овде сагради цркву. После његове смрти тај завет је испунио Милош.
Саграђена у доба Немањића
Старије предање и белешке путописца Евлије Келебије из 1662. спомињу манастир који се налазио изнад садашње цркве у шуми на брду Главица. Он је саграђен у доба Немањића.
Посетио га је и у њему службу служио Свети Сава на Богојављење. Тада је сишао до реке и освештао воду с лековитог извора који извире у кориту реке Дичине. Извор и цео крај по њему од тад носи име Савинац.
Први писани траг о цркви налазимо у часопису „Даница” који је објавио Вук Караџић 1826. године. Он је посетио цркву с кнезом Милошем на Петровдан 1820. године и описао је током посете.
