Гондолом до домаће пите и зимске бајке
По речима Владимира Живановића, у „граду на планини” у започетој години се очекује више од пола милиона туриста
Зимска сезона на Златибору званично је започела предновогодишњом вожњом на Златној гондоли изнад Рибничког језера, до ког је од међустанице жичаре направљена и стаза, а све до врха Торника и на њему – Зимске бајке, како се зову културне, гастро и забавни програми предвиђени током зиме, као и претходних пет година откако је Гондола превезла прве туристе.
Директорка „Голд гондоле” Бојана Божанић за „Магазин” истиче да ће на њену стазу ускоро „напајати” сунце преко соларних панела чија уградња је планирана од маја. „Заштита животне средине, коришћење алтернативних извора енергије и тако очување здравог чистог ваздуха у једном малом граду на планини наш је циљ у овој години”, каже Божанић.
По њеним речима прошле године се гондолом возило 240.000 путника, а томе је допринео „бранч у ваздуху” за који су храну правиле златиборске домаћице, развлачећи коре за питу и доносећи на гондолу домаће сухомеснате производе и златиборски сир, као и воду из околних извора. У то име, на прослави, пио се џин од домаће биљке – клеке.
„Златиборска клека, због температурних разлика, летњих и зимских, а нарочито дневних и ноћних, има чак два одсто етеричног уља, а тај проценат је мерило квалитета. Следећа по квалитету је италијанска из Тоскане, која даје само један проценат уља. Наша клека је дивља и самоникла, овде нема плантажа, већ људи и не знају да је имају, углавном је и не беру. Јер, овде се каже да се у бербу клеке иде у сузама, а враћа у крви, зато што је је игличаста биљка врло незгодна за брање плодова. Лекотворна је за стомачне тегобе. Џин који су користили још холандски морнари да би издржали дуге пловидбе, код нас може да се производ сваки дан, јер клека не зависи, као лоза, од годишњих доба. У сваком случају, промовисање и производња домаћих вина и других пића отвара врата великих тржишта”, тврди Владимир Станић, директор винарије из Орашца који се придружио слављу.
На то се познати угоститељ Младен Удовичић надовезује подсећањем да је „за литар домаће дуњеваче потребно чак 100 килограма дуње, због чега морамо да чувамо воћњаке, као и воду – купус кисељен у води златиборских извора не може да се мери са оним из хлорисане или индустријске воде”.
Владимир Живановић, директор Туристичке организације Златибора, међутим, не сматра да су Златиборци остали неупућени у оно што имају. Златибор пре десет година, када је он постао директор и овај данас су неупоредиви: „Данас је обала некад неосветљеног језера, један модеран град на планини који се и даље развија и настаје са модерним будућим пројектима. Биће то одредиште које ће се позиционирати још боље на европској туристичкој мапи. Пре 10 година на Златибору је годишње бележено било петсто хиљада ноћења, а ове године милион и двеста педесет хиљада . Свему томе је допринеле културне атракције и забавни паркови, као и стални, дечји и естрадни концерти на Краљевом тргу који је одувек био место сусрета и забаве. То са собом повлачи изградњу и уређење модерних хотела. Одредиште смо које данас има два хотела са пет звездица, а ускоро нам на планину стиже и „Краун плаза”, открива Живановић.
Почетком фебруара одржаће се и Пршутијада у Мачкату. По Живановићевим најавама, очекује се у 2026. више од милион и триста хиљада гостију, ако се рачуна по досадашњој републичкој статистици, али по процени ТО Златибор годишње већ има око 2,8 милиона ноћења, јер је више од 50 одсто гостију непријављено. „Морамо заједно са надлежним министарством да тражимо промену републичких закона да би цело туристичко тржиште било легално. Али, званично ћемо свакако у овој години имати око 550.000 туриста или више од пола милиона За Нову годину је било око 100 хиљада посетилаца, а процена је да ће током зиме дневно бити 50 до 60 хиљада гостију. Дневне журке су актуелније, а концерти се прилагођавају млађој популацији, јер на Златибору данас преовлађују млади”.
По његовим подацима, структура туриста се променила у корист страних којих је сада већ 35 одсто. Њихови доласци су популарисали Златибор ван наше земље,тако да долазе гости из Кине, Израела, Русије, дијаспора и други из западне Европе – Белгије, Немачке, Холандије, као и из региона.
„Очекујемо повољне временске услове за скијање, пре свега снег који је планини неопходан. Системи за вештачко оснежавање показали су капацитет, јер протеклих дана захваљујући минусу раде, али је природни снег који најављују метеоролози неопходан за целу успешну ски сезону”.
Меланија и Марин Лукић које смо срели како уживају породично на сунцу испод бора на језеру, долазе са децом бар три-четири пута годишње, не чекајући само распуст, јер су овде купили апартман на падини изнад центра. Када није сезона издају га за око 35 евра, у сезони лети и зими за око 40.
Златиборски сувенири су знак препознавања новог базар-сокака поред језера, прекривеног украсним црвеним сијалицама. Шоље су употребљиве и док сте у апартману на планини и коштају од 250 до 400, магнети су 100 до 150 динара, а подметачи 340. Најјефтинији су привесци од 100 динара, каже Биљана Мартић.
Радња Слободана Јовановића омиљена је деци која током целе године долазе на нашу планину. Овај Златиборац, осим играчака, прави магнете са цртаним јунацима, тако што фигуре излије у специјалном гипсу, потом их осуши и офарба. Како још открива, они се продају добро, јер годишње поред његове радњице прође око 100 хиљада деце. Општина Чајетина омогућила је најам сувенирницама за 150 евра месечно, што је велика помоћ, те је наш љубазни саговорник успео да отвори и пржионицу кафе.
