Проф. др Иван Марковић: Најлепше је бити насмејан

Гост наредног подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар” биће професор др Иван Марковић, директор Клинике за онколошку хирургију на Институту за онкологију и радиологију Србије, и председник Канцеролошке секције Српског лекарског друштва.

Кроз свој рад професор Марковић доноси одлуке које мењају животе пацијената, балансирајући између врхунске медицинске стручности, хуманости и одговорности. У подкасту ће бити речи о савременој онколошкој хирургији, значају ране дијагностике, тиму који стоји иза сваког успешног лечења, али и људској страни медицине – о страху, нади и поверењу између лекара и пацијената. Како изгледа борба против рака из угла онога ко је води скалпелом и знањем, откриће у подкасту др Марковић. У Србији сваке године око 42.000 оболи од рака, а битку са болешћу изгуби око 18.000 људи.

– По смртности од рака Србија је у европском врху, нажалост. Делимо наизменично прво и друго место по броју умрлих, по стопи морталитета од малигних болести. Зашто? Разлози су многобројни. Најпре је то што се и даље велики проценат пацијената јави на први преглед у трећем стадијуму болести. То значи да се малигни тумор већ проширио на лимфне чворове, што у основи има јако лош прогностички предзнак. У трећем стадијуму болести готово 40 до 45 одсто пацијената се јави и ми нажалост већ на почетку лечења за већину таквих случајева знамо да успешност терапија неће бити онаква каква бисмо волели да буде, као да је болест откривена у првом или другом стадијуму. Без обзира на могућности лечења које нису мале, на жалост и даље се негде око 10 одсто пацијената јавља у четвртом стадијуму болести, што значи онда када се болест проширила на удаљене органе. Тада је задатак онкологије да пружи лечење, али је у суштини тај исход познат, јер ће пацијенти умрети у релативно брзом периоду. То је оно што, између осталог, може да се наведе као разлог за високу стопу смртности – истакао је др Марковић.

Како би одморио од тешког посла којим се бави, др Марковић каже да му највише прија када се налази у добром окружењу и да велики значај има добар однос у породици и са пријатељима.

– Будући да сам некада тренирао ватерполо, прија ми да понекад одлазим на пливање. Шетња ми мало теже иде због проблема са кичмом, али надам се да ћу једног дана имати више времена да се посветим себи. Много волим дружење са пријатељима, ништа ексклузивно, већ просто да уживам у неким нормалним причама са добрим људима. Много ми прија и када сам код куће са породицом, када могу само да одморим и ништа не радим. Волим путовања, да обилазим уређене градове и да мало уживам у неком миру или различитости на коју наилазим. Рецепт за срећан живот подразумева да будеш са онима које волиш, као и да добијаш за узврат подједнаку љубав, али и да радиш посао који волиш - исплатиће се у неком смислу. Волим да правим контакте са људима и не волим да „мрачим”. Некада имам пуно разлога да будем нерасположен али се трудим да то нико не види, па ме често питају пацијенти кад уђем у болничку собу како успевам да увек будем насмејан. Немам одговор на то питање, мислим да је то ствар природе, лепше је насмејати се него преносити нерасположење на оне којима је теже од тебе у том тренутку – наглашава др Марковић.