Велики Стеван Мокрањац

Данас, сутра и у четвртак репризира се мини серија о нашем великом Мокрањцу на РТС 2, у 10.20. Реч је о серији „По друм `одим, за друм питам – наш Стева Мокрањац”, по сценарију уреднице Ане Павловић и Ружице Лукић, која је и редитељ серије.

Деветог јануара навршило се 170 година од рођења композитора, музичког педагога и академика Стевана Стојановића Мокрањца (1856 – 1914). Мокрањац данас важи за класика српске музике и њена је најистакнутија личност на преласку из 19. века у 20. век, заслужан за увођење српског националног духа у уметничку музику. Заједно са Станиславом Биничким и Цветком Манојловићем, оснивач је прве сталне музичке школе (1899) – Српска музичка школа у Београду (данас музичка школа „Мокрањац”), чији је директор био до своје смрти. Мокрањчевом заслугом је основан и први гудачки квартет у Србији.

Серија „По друм `одим, за друм питам – наш Стева Мокрањац” гледаоце хронолошки води кроз важне моменте личног и професионалног развоја Стевана Мокрањца.

Од Ане Павловић, уреднице у Школској редакцији која је дипломирала на Факултету музичке уметности, одсек виолина, а потом на истом факултету (Одсек за медијске предмете, на предмету Основи новинарства), стекла звање специјалисте новинарства, чујемо да ауторска екипа (Милан Станић, директор фотографије, Владимир Радовановић, монтажер, и Александар Зоричић, дизајнер звука) ове четвороделне серије о најзначајнијем српском композитору приступила емотивно и селективно, можда и необјективно.

– Ово признање, уз олакшавајућу околност жеље да се композиторов живот и рад што успешније приближе данашњем нараштају, оправдава форму и садржај епизода – каже наша саговорница. – Наиме, као лајтмотив је коришћена Мокрањчева омиљена народна песма „По друм `одим, за друм питам”. Нисмо улазили ни у истраживања зашто је није искористио у својим делима. Једностано, лик дечака Стеве, кога у серији тумачи сада већ стасао момак Никола Првуловић, води нас кроз битне моменте личног и професионалног развоја композитора. Паралелно, наратор-глумац Владислав Михаиловић говори о времену у коме је живео композитор, шта се дешавало на преласку из 19. века у 20. век и како је тих година изгледала Србија. Песме из „Руковети” (дело од петнаест сплетова песама заснованих на фолкорним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније, Бугарске, Приморских напјева, духовитих скерцо Козар, као и музика за православна богослужења) нису пласиране по реду ни (искључиво) у хорском извођењу, нити целовито, већ су прилагођене сценарију серије. За нас је мање био важан податак из које је „Руковети” која песма, премда смо били потпуно свесни значаја Мокрањчевог „сплетања” сваке песме. А нисмо могли да заобиђемо бисере српског духовног појања за које еминентни музиколози тврде да је можда чак и значајнија као оставштина – „Херувимску песму” и „Тебе појем”. Сваки аранжман, а заступљени су у широкој лепези – од аутентичног, архаичног и сировог архивског снимка, преко у народу задржане вокалне верзије, класичног „a capella” хора, до „Колибрића” и „Биг бенда” – носи своју лепоту. Прве реакције гледaлаца и слушалаца, када је први пут емитована 2014. године, биле су да се неких тема који смо се дотакли сатима нису могли „отрести”, што самo по себи потврђује колико је велик композитор Стеван Стојановић Мокрањац.

Кадрови снимљени у згради КУД „Лола”, у Ресавској улици у Београду, одсликавају атмосферу и дух „Београдског певачкој друштва” у којем је хоровођа био Мокрањац.

Уредница Ана Павловић још каже да у њеном дугогодишњем уредничком опусу серија „По друм `одим, за друм питам – наш Стева Мокрањац” заузима посебно место. Као и да је поносна на циклус филмова посвећених српским композиторима Даворину Јенку, Станиславу Биничком, Стевану Христићу, Корнелију Станковићу, Јосипу Славенском, серијалу „Пола сата за џез и блуз”, филму и серији „Упорно дозивање анђела – прича о Бори и Рибљој чорби” и документарној емисији „Колибри, до 2023, и даље”, која је добила пре две године награду европског ТВ фестивала „При Цирком”.