Највише вреди оно што не можемо да купимо
Не занима ме савршена трпеза. Нека буде искривљена свећа, нека се тесто залепи за тепсију, нека пећница гори минут дуже. То је живот. Празници су успомена, не фотографија – поручује чувена британска дама Мери Бери
Постоје куварице које припремају храну, и постоје оне које нас уче како да укротимо време, успоримо дан и вратимо се себи. Баш таква је Мери Бери, легендарна британска дама кулинарства коју гледамо у специјалу „Мери спрема Божић“ на 24 кичен каналу. Ово није само емисија о рецептима, већ празнична прича која нам шаље важне животне поруке.
У пријатном амбијенту са погледом на пучину, Мери Бери нас припрема за мир уочи славља.
- Празници треба да буду нежни, а не наметљиви. Све што правим у емисији, осмишљено је да буде поклон који мирише на време. На труд, на љубав и на стрпљење, каже Бери и подсећа:
- Када некоме поклоните нешто што сте сами направили, поклоните му и део свог дана. А то је највећи поклон који можете да дате!
Мери ће угостити и бројне пријатеље за кухињским столом. Разговараће о празницима, породици, о упорној потреби да сви све стигнемо, и о томе како је у реду ако ове године не стигнемо све.
- На крају године највише вреди оно што не можемо да купимо - време које проведемо заједно. Не занима ме савршена трпеза. Нека буде искривљена свећа, нека се тесто залепи за тепсију, нека пећница гори минут дуже. То је живот. Празници су успомена, не фотографија – мудро казује ова дама.
Њена филозофија је једноставна: кухиња није простор, већ осећање. Ту се, каже, најјасније чује смех, ту се најлакше опрашта и најслађе слави.
- Кухиња је место где људи постају ближи једни другима. А празници су само добар изговор да то радимо чешће.
Јело које за Мери Бери има највише празничне душе је клементина крем.
- То је мој начин да кажем да празници треба да имају светлост, чак и када дана има мало. То је десерт који се једе полако, у тишини. А ту тишину волим највише.
У овој емисији ћемо видети и како се прави зимска супа од поврћа са кестеном која мирише на топле рукавице и рану ноћ, пита од морских плодова са гамборима, која делује као јело из старих британских књига, божићне ћуреће пастије које нас враћају традицији, а финале вечери ће бити величанствени клементина крем бруле који осваја карамелизованом корицом која пуца под кашиком као први мраз у јануарском јутру.
Ту су и мини божићне тортe, савршено округле, обасуте шећером као свежим снегом... затим снежне бадемасте куглице, хрскаве споља, мекане изнутра... и пикантни празнични чатни, сав ароматичан од ђумбира, цитруса и сувог воћа. Мери их прави полако, као да жели да нам покаже да је „даровање“ у ствари чин пажње, не укупна вредност онога што држимо у рукама.
