Стари обичаји нас повезују
Детињци, Материце и Оци – три недеље пред Божић – својом симболичном игром „везивања и развезивања” подсећају нас да се љубав узвраћа, пажња не подразумева, а породица се не заборавља
Долази време када се куће пуне светлошћу и мирисима празника – Нове године и Божића. То су дани када се обнавља нешто дубоко у нама: веза с породицом, коренима и традицијом која нас држи усправним и у временима радости, али и у тренуцима тешкоћа. – Празници код многих изазивају подељена осећања – радост, носталгију, али и притисак. Све то зависи од тога како је неко провео протеклу годину, да ли му се догодило нешто лепо или је доживео губитак. Сходно томе ће се и односити према празницима који долазе – каже Драгана Станковић, школски психолог у гимназији „Стеван Јаковљевић” у Власотинцу и уредница портала „Психологија онлајн”.
Осећај смирења
Празници нису само обичаји које понављамо јер су „одувек ту”. Детињци, Материце и Оци – три недеље пред Божић – својом симболичном игром „везивања и развезивања” подсећају нас на једну једноставну истину: љубав се узвраћа, пажња се не подразумева, а породица се не заборавља. Деца, мајке и очеви добијају свој дан како би свако у тој малој заједници био виђен, уважен и радостан.
Божићни празници, по речима наше саговорнице, без обзира на то да ли их доживљавамо више духовно или традиционално, носе у себи снажан осећај смирења.
– Ритуали попут уношења бадњака, ломљења чеснице и окупљања за трпезом јачају осећај сигурности, заједништва и поверења унутар породице. У времену брзине и сталних промена, управо то постаје једна од наших највећих психолошких потреба – потреба за емоционалном повезаношћу са људима који су нам драги – наглашава Станковићева и подсећа да та традиција, ма колико стара, и данас остаје актуелна јер нам показује како изгледа дом који дише складом.
Божић, као централни породични празник, доноси мир, опроштај и наду – три ствари које нам често недостају у ужурбаној свакодневици.
Нова година је, пак, световни празник, али дубоко симболичан. Она нам даје прилику да окренемо нову страницу и пожелимо себи и другима нешто добро.
Зашто је кићење јелке важно?
– Кићење јелке није само естетика. То је ритуал који уноси осећај реда, континуитета и припадности. Посебно је значајан деци која једва чекају тај тренутак – стављање украса, светлуцање лампица – али и одраслима, јер нас враћа у познато, у нешто што се понавља и даје осећај сигурности у свету који је често непредвидив. Јелка је симбол да долази нешто ново, нада да може бити лепше него претходне године.
Како се Нова година и Божић приближавају, расте и еуфорија око поклона. Да ли их куповати?
– Даривање је порука: мислим на тебе, важан си ми, био си ми ослонац током протекле године. Вредност поклона није у цени, већ у симболици. То може бити ситница, заједничка активност, пажња или разговор који оставља јачи утисак од „великих” изненађења. Када поклони постану обавеза, трка за ценом, марком и извор стреса, губе своју суштину – упозорава Драгана Станковић.
Она додаје да празничне дане не би требало доживљавати као нешто што се „мора”, већ као прилику да буду онакви какве их желимо.
Шта је заиста важно
– Циљ није савршен сто и најукрашенија кућа. Циљ је да се повежемо – да разговарамо, успоримо и обновимо осећај припадања. Празници не треба да нас исцрпе. Они су ту да нас подсете шта нам је заиста важно, а на шта беспотребно трошимо и време и енергију – закључује наша саговорница.
Када се споје Нова година и божићни празници, добијамо јединствено време које у нама буди најбоље – доброту, стрпљење и спремност да се поново повежемо. Не због украса, поклона и свечаности, већ зато што нас враћају једне другима.
