Тамара Мисирлић: Најважније је да човек сачува свој мир и своје срце

Гошћа „Политикиног” подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар” била је Тамара Мисирлић, хуманитарка и каратисткиња. Била је државна шампионка у том спорту, а сада је тренер, студенткиња два факултета и оснивач хуманитарне фондације. Захваљујући њеним хуманитарним акцијама више од 300 породица је добило кров над главом, а велики број људи је дариван поклонима који су им утицали на промену живота на боље.

– Увек говорим да љубав мења свет, да доброта мења свет. А то смо показали и доказали, јер увек кад говорим о добрим делима причам у множини, јер то је сада једна велика породица добрих људи. И заиста широм Србије имамо дивне људе који су део тима и који су спремни да у било које доба крену у неку акцију. Доброта нас је спојила. Доста особа се пита, зашто добри људи пате, зашто лоши људи напредују, зашто има толико неправде, зашто је толико проблема, болести, неразумевања, мржње, зла? Мислим да је најважније да човек сачува свој мир и срце. Свако од нас пре или касније доживи неку бол или неки проблем, нешто што га мучи или остави дубок траг. И ми сами бирамо хоћемо ли из тога извући добро или оно најгоре. Најлакше је да човек постане огорчени, да почне да мрзи, да испуни себе мржњом и да криви све око себе, али сматрам да је права победа да човек из бола нађе љубав и да шири љубав. Није лако, али храброст, одрицања, рад, вера води нас тим путем и заиста кад схватимо суштину и кад дођемо до тог момента да само ширимо љубав и да у свему видимо љубав и да у свему нађемо добро, човек осети неки невероватан мир који не би дао ни за шта на овом свету – истакла је Мисирлић.

Наша гошћа је била у средњој школи када је почела да помаже људима који су живели на рубу егзистенције. Била је ужаснута једном ситуацијом када је видела девојчицу која живи са мајком у тешким условима, у порушеној кући на планини, па је одлучила да јој поклони своју стипендију, гардеробу и слаткише.

– Након тога упознала сам једног деку који је живео у порушеној кући, а тада сам имала 16-17 година. Рекла сам му : „Деко, изградићемо ти кућу”. То је био глас мог срца. Тада нисам знала ни како се гради нити сам имала неки основ да му тако нешто кажем и да дам тако велико обећање. Али захваљујући удруживању породице, пријатеља, блиских људи, за шест месеци је та прва кућа изграђена и тада је све кренуло веома озбиљно – објаснила је Мисирлић.

Гошћа нашег подкаста је рођена са полидактилијом, једним здравственим проблемом због којег је имала 24 тако прста на рукама и ногама. Детињство јој због тога уопште није било лако, јер се свакодневно суочавала са подсмесима вршњака…

– Није било лако, обележена сам од рођења. На рукама је вишак прстију одстрањен раније, али на ногама није могло тада јер су доктори рекли да је кост веома развијена. Нарочито је било тешко јер сам се бавила спортом. Родитељи су ме са 3,5 године уписали на карате. А зна се да је правило у том спорту да морамо да будемо боси. Ишла сам на турнире по Србији и ван Србије, где су ми стално прилазили и питали ме зашто имам по шест прстију, давали су ми погрдна имена и чудне надимке… Када деца виде да имаш неку слабост, да због тога постајеш стидљив, да се склањаш, да се повлачиш, онда су сурова – открива Мисирлић.

У подкасту је говорила о томе колико је било тешко излечити ране из детињства, о вршњачком насиљу и како га победити, о томе са каквим се ситуацијама суочава када њена хуманитарна организација обилази људе у најзабаченијим крајевима земље, онима је потребан кров над главом, о својој књизи „Слушај своје срце.”…