А од сватова – телеграм
„Коло вили, вино пили, срећни били, много лета поживели”, тек је једна од бројних честитки. Једна нишка свадба 1907. године остала је упамћена по мноштву писаних порука и традицији оног времена
Цео Ниш се сјатио да види ту свадбу. Како и не би, кад се удавала Вукосава, ћерка Алексе Марковића, обућара из Сокобање и активног политичара, а женио Ђорђе, син за то доба познатог нишког кафеџије Бошка Миладиновића.
Народ је говорио да се „од музике и весеља тресла и оближња тврђава”. Опоненти су имали своју верзију: свадба као и свака друга, једино мало богатија, јер су поједини гости били имућнији. Стари документи, које чува Душан Миладиновић, потврђују да се тада добро јело, пило, а још боље мезетило и да су се, што се младенаца тиче, испоштовали сви обичаји.
Свадба је остала упамћена, а документи сачувани, и по већем броју телеграма које су младенци и срећни родитељи добили од тадашњих посланика и политичара, највише због тога што се младин отац бавио политиком. Папирнатих честитки било је, није претерано рећи, у изобиљу, али нема трагова о другим поклонима. А њих је, верујемо, и те како било, јер таква свадба није могла да прође без богатог даривања.
Угледне седе главе
Заволели су се Ђорђе и Вукосава, обоје из добре куће и из честитих породица. Бошко је био узоран нишки угоститељ чију кафану ће наследити син. Кад је стигло време за свадбу, а збило се то 4. фебруара 1907, све је функционисало „под конац”. Посебну част младенцима и породицама указао је Никола Узуновић, један од највиђенијих Нишлија тог времена, председник суда, начелник округа, политички првак Радикалне странке, народни посланик, доцније председник југословенске краљевске владе.
– Он је – напомиње Душан Миладиновић у разговору за „Магазин” – упутио кратку, формалну честитку из Београда, у виду телеграма: „Честитам с најлепшим жељама.”
Очигледно је да су нишки поштари тог дана „падали с ногу” од посла, доносећи младенцима и срећним родитељима мноштво телеграма. Њихово слање је тада било у моди, посебно за овакве прилике. Алекса, младин отац, био је познат као народни посланик и баш тих дана је с колегама учествовао у раду Народне скупштине, на заседању у Београду. Многи од њих су му послали телеграме, честитајући свадбу, међу којима и Добросав Петровић, Раша Нинић, Стева Јанковић, Милисав Тајсић, Божа Јеличић, Радован Поповић, Гаја Милорадовић, Радисав Митровић...
Лепа реч, црна слутња
Било је лепих, али и помало заједљивих телеграма. Пера Дидић из Београда није пропустио прилику да поручи младином оцу: „Иако ме ниси позвао, ипак ти честитам родитељску радост.” По својој оригиналности и срдачном обраћању родитељима, младенцима и сватовима неке честитке и поруке се посебно издвајају. Извесни гост Никола из Пирота написао је: „Честитам брачну везу са жељом – коло вили, вино пили, срећни били, много лета поживели.”
Честитка у стиховима, која је изазвала посебну пажњу сватова, стигла је и од Јулке и Спире из Лесковца: „Стегни зуби, мој голубе бели. Нек’ ти игра буде мушка, јер Србину треба пушка.” Порука духовита, сви су је са знатижељом читали, али као да је била и злослутна. Само неколико година доцније избили су ратови, Срби су узели пушку у руке и гинули на ратиштима.
Ово свадбено весеље памтиће се и по отменим и добростојећим гостима, од којих су многи били посланици Народне скупштине. Осим албума са свадбеним телеграмима-честиткама, сачувано је и неколико фотографија младе у венчаници и гостију за трпезом где се пило вино, уз неизбежну сода-воду.
Дуго се о овој свадби приповедало у нишким радњама, сокацима, на чувеним капиџицима, али не колико о оној много касније, 1937. године, такође у овом граду. Према неким причама, свадбено весеље је трајало месец и по дана, што је готово невероватно. Али тако је, кажу, било... Тада се женио пекар Сима Павловић с Десанком Ристић. Гостило се 45 дана, играло и певало. Веселио се цео Ниш. Причало се да је за трпезом сваког дана и ноћи било и по 200 гостију.
ГОСТ ИЗ ЕНГЛЕСКЕ
У дану кад су Миладиновићи и Марковићи приредили свадбу, у Нишу се затекао и Чарлс Баркер Хаудил, енглески архитекта, фотограф и путописац. Био је на пропутовању кроз ову варош, али је запазио свадбу и многе детаље забележио фото-апаратом. Неке од фотографија су сачуване, тако да и данас сведоче о лепом догађају од пре више од једног века.
